Opštinske novine

ЈАВНАГОВОРНИЦА

Манојло Петровић, публициста По коме се зову београдске улице? — Мвра, која би и са своје стране допринела општем образовању и међусобном упознавању —

Није нам намера да оиде коистатујемо чињеницу, да у појединим воиијим мрајевима Београда моого улица још оскудевају у таблама са имевима улица, што даста отежава ор1и1Јен 'т'ац1И1ју грађаистоа, ко и рад поједиеих ношјих и 1неи1скуан!иј:их поштан-ских, полицијских, олштинских, еудсмих и т. д. нижих органа. Нема никакве сумње да надлежна онштинска власт ооди рачуна о томе и да ће постепено отклоеити тај недостаТак. Ци1љ је '01В!им редоаима да ое укаже иа гаотребу, да ое у гаоједииим случајевм,ма што јаче укаже на норекло имена појединих улица, имена, које дневно хиљаде и хиљаде етарих и нових Беотрађана гаанављају, а да при томе не мисле ва лорекло тога имеиа, Последњим промеиа.ма у називима београдских улица), однооно кршТав-ањем читаваг низа нових улица, опш"Пи1н1ака упрааа и општински одбор попушили еу многе празнине, односво исправили мвоге неправде, које су до сад постојале у томе пошеду. Међутим, то не мења чињеницу, да безброј Београђава незна или бар тачно везма, по коме се зове ова или она важнија улица престоиице, па и сама улица у којој етанују. Анкета, која би >се у том погледу направила, дала би свакако занимљивих резултата. Примера ради^ да ли терујете да баш сваки становмик Влајкоеићеве улице, сад лродужене и лепо изпрађене, зна да се његова улица зове по бившем царско-р-уском капетану, а сриском почаоном мајору-инвалиду Влајковићу, који је 1одиграо онако јуначку улогу у бурним данима бомбардов-ања Београда у пролеће 1862. тод. Да ли оваки, па и најскромнији Београђани|н зна ко је и шта је био овај ими онај угледни -стравац, чије и-м-е носи о-ва. или ова п-рестаничка улица, а вар-очито шта- ј-е био разлог, да му се име овековечи на видан иачин у БеоградуНа основу -свега тога ематрамо, да би у виш-е погледа било од користи, кад би се по-

степшо испод табли са имевима ноједивих важнијих бе-оградских улица поставиле јо-ш и друге табле, чији би натписи уткратко подсетили ко је и шта је био чов-ек, коме је одаиа поча-ст крштавањем улиц-е његовим имеиом. Зар се ие би воелужило како општем обр-азовању м-а-са, тако и идејм међусобног упознаиања н-арода, кадби серецимо на Ламарпиново-ј улици, а испод табле са самим именом улице поставила ов-аква емаљирана табла-*):

Алф-онз де Ламартин, славни фрајв- в цуски песвик, рођев 1790. год у Макону, изабран 1830. године за члаеа Француске Академије; у више -махова изабраи за посланика, а по-сле фебруарске револуције неко време председ|ник министареког сав-ета. Умро 1869. год. У -свом чувеном делу „Путо-вање по И-стоку" нисао врло симпатично о Београду, који је иосетио првом п-о■ ловином пр-ошлог столећа. з

Да оетавемо -одм-ах у -онОм мрају Беог-р-ада. Колик-о процената становника оног краја звају п-о каме -се зове Ранке-ова улица. Зар тамо ве б-и добро и1згледала оваква табла: ■ Леополд пл. Ракке, немачки истори- ■ ч-ар, рођен 21. децембра 1795. год. у Вије-у (Тириншка), од 1825. год ирофесор у Берлину, постав-ље-н 1841. го-д. за службевог истори-чара Пруске Државе, 1865. год. награђен за -св-ој-е научни'чке заслуге и плем1СТвом. Ум(ро 23. маја 1886. лод. у Берлину. Задужи-о је наш народ знаменитим дело-м ■ о Карађор-ђев-ом устанку. ■

*) По-што је поста-вља-ње таквих табли скопчано са з-натним трошковима, т-о б-и се то могло извршити посту-пно и по нарочитом рејонском програму.