Opštinske novine

Страна 522

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

задатци, изненада, као вечита опасност стабилности буџетских предвиђања. 3) Израда буџета Београдске Општине преставља за сада нарочите тешкоће још из тога разлога, што не постоји једно буџетско оделење, које би систематски и благовремено прибирало потребне податке, сређивало их и приуготовљавало, проценивало и проверавало; — него се израда буџета врши брзо у последњем моменту, од стране органа који су преоптерећени другим текућим пословима, и на основу података на брзо прикупљених из разних одељења. Ови подаци тражења кредита немају јединства ни у техничком саставу, ни у финансиско-политичким назорима. 4) У погледу личних издатака, Комисија је могла констатовати велики напор Претседништва Општине, да сведе број особља на потребну меру. У том погледу има још много да се довршује, и Комисија је у том смислу изразила и своју жељу. У толико пре, што, у наточ проведеној редукцији особља, услед поправљања плата особљу на основу новог Статута, лични издаци нису могли бити знатно компримирани већ у овој години. Комисија је изразила и сзоје мишљење, да би хонорарне чиновнике требало по могућству замењивати поступно сталним општинским особљем. 5) У погледу материалних издатака, Комисија стоји под утиском тешких потреба за сваковрсним инвестицијама, које се Београду намећу и културним развитком, и нарочитим дужностима Престонице. Овом приликом сви чланови Комисије једнодушно желе да истакну и пред Општинским одбором, и пред целокупном нашом јавношћу чињеницу, да су становници Сеограда неадекватно оптерећени многим теретима само зато, што Београд има на себи многобројне репрезентативне дужности Престонице. Баш у погледу инвестиција и грађевина, о којима сад говоримо, то се најбоље види. Безброј својих грађевина Београдска Општина изводи у представништву Југославије, са финансиским оптерећењем које је далеко веће, но кад би се те грађевине изводиле без репрезентативних сврха за целу државу. У свима

страним државама из давнина се осетило да није право да грађанство Престонице само собом подноси ово оптерећење ради репрезентације целокупне државе, па су стога Престонице свугде у свету уживале нарочиту потпору државе у своме репрезентативном развитку. То би у толико било прече и оправданије у случају Београда, који је ратом разорен, опљачкан, десеткован, на једном морао да прими на себе не само терете обнове и наглог културног подизања, него и терете престоничке репрезентације. Подизање Престонице мора дакле бити брига целога народа, целе државе. Иначе београдском становништву прете неиздрживи терети и —• слествено —- његово назадовање и расељавање. У колико правичност захтева државну потпору Престонице, у толико се пре може тражити да држава извршује своје приватноправне обавезе према Београдској Општини. Држава наиме држи многа општинска земљишта, и употребљава их у своје сврхе, недајући Београдској Општини никакву накнаду за то. За употребу Општинског земљишта, које поједина Министарства држе припада Општини Београдској почев од 1919. до краја 1928. рачунајући по 16.50 динара кирије од једног квадратног метра, сума од 251,377.805 динара. Ову суму дугује држава Београдској Општини, и њеном неисплатом оптерећује финансије Београдске Општине. Место дакле, да држава помаже Престоницу, излази обрнуто и у великим размерама. * Заустављајући се на овим најкрупнијим напоменама, а узимајући све тешкоће око израде једног реалног буџета у садањим приликама, с једне стране, као и добру вољу и напоре Претседништва Општине да тај циљ што боље постигне, и инперативну потребу Општине да дође што пре редовним путем до свога буџета, чланови Комисије су мишљења, да Вам се овај предлог буџета, у садањој редакцији, може предложити на одобрење. Дефинитивна редакција и одобрење поднетог предлога остаје, разуме се, у надлежности Општинског одбора.