Opštinske novine

ч

Д-р Чеда Ђурђевић санитетски генера

Туберкулоза и Београд

Београд је пре рата био врло чувен са своје туберкулозе и долазио је међ прве градове света у погледу боловања и умирања од туберкулозе. Тако проф. Мил. ЈовановићБатут говорећи о здравственом стању Београда у почетку овог века, у раздобљу од 1898. —1902. године, утврдио је да је Београд град где се огромно умире.*) Испред њега су са мањим умирањем готово сви градови у Европи сем оних на Пиринејском Полуострву. У том раздобљу умирало се просечно годишње у Београду по 24.2 на хиљаду или 242 на 10.000 становника, док је у то време (1901.) у Цириху умрло само 14,5 на 1.000, у Софији 1о,8, у Лондону 17.6, у Берлину 17,8, у Паризу 18,7, у Будимпешти 19,4, у Бечу 19.6, у Варшави 21,6, у Петрограду 23,2. Иза Београда је Лисабон са 24,7 и Мадрид са 32.7. У погледу смртности целокупног градск01 становништва у појединим земљама у то време умирало се у Сједињеним Државама Америке 16 на 1000, у Швајцарској 17,7, у Енглеској 18,5, у Немачкој 19.7, у Француској 20,4, у Аустрији 22,4, у Италији 22,6. Из овога се види да су код нас у БеограДУ здравствене прилике биле рђаве, нешто мало горе од наших суседа Италије, Аустрије и Француске. И тада је у Америци т. ј. Сједињеним Америчким Државама било здравствено стање најповољније т. ј. социјална структура, просвећеност, хигијенске мере и могућности издвајања и лечења болесника биле су најповољније у градовима Америке но игде другде. Према поменутим постоцима игра туберкулоза у Београду и другде знатну улогу. Ту је Београд на жалост био први са својом смртношћу од туберкулозе, па наравно и са побољевањем од ње, јер се обично рачуна да годишње болује десет пута више од туберкулозе но што умире!

У Београду, у почетку овог века, умирало је просечно годишње 8.08 од туберкулозе на 1.000 или 808 лица на 100.000 живих. То је највећа бројка у целом свету. Тако је у то време умрло од туберкулозе у Хагу 127, у Копенхагену 153, у Лондону 170, у Риму 173,

*) Види студиј-у д.р Батута у „Општинским Новинама" бр. 6 и 7 из 1030. год.: „Београд са здравственог гледишта лочетком овога века."

Д-р Чеда Ђурђевић у Берлину 218, у Москви 279, у Вашингтону 289, у Петрограду 319, у Атини 330, у Братислави (Бреслави) 335, у Будимпешти 341, у Ђенови 361, у Паризу 400, у Трсту 403, у Хавру 500 на 100.000. Ако од општег постотка умирања одбијемо постотак умирања од туберкулозе излази да је у Београду у поменутом раздобљу умрло од свих осталих болести 16,12 на 1000. Из свега овога излази да је туберкулоза играла у здрављу Београда огромну разорну улогу, јер је сваки трећи Београђанин умирао од туберкулозе док се обично рачуна да сваки седми у целом свету умире од туберкулозе! Стање се срећом знатно поправило после р&та. Како ми имамо тачне податке о годинама 1927. и 1928., то ћемо се њима и користити. Тако је у Београду у 1927. год. умрло 292 на 100.000 а у 1928. год. 342, док је у почетку овог века 808. Кад се упореди садашњица Београда са прошлошћу у почетку овог