Opštinske novine

Страна 692

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Инсистирало се даље на томе да се чине што је могуће више уштеда у погледу личних издатака. Али кад се размотри све што је поводом дебате о буџету изнесено, онда излази да ни сами одборници не знају који пут треба изабрати да се буџет општински знатно смањи! Потписани је пак мишљења да истини треба смело погледати у очи. Пре свега несумњиво је да београдско становништво с тешком муком може да плати 372 милиона динара, колико београдска општина има од њега да наплати у разним видовима дажбина и општинских прихода. Оволика је сума огромна за једно становништво од 230 хиљада, од којих је најмање 70% радник, занатлија, ситан трговац, мали и средњи чиновник, са приходима који максимално не прелазе 70 хиљада динара годишње, а чији имућнији део од 30% представља само- релативне „богаташе" по нашим појмовима, али чији су приходи, као предмет оптерећења, такође врло скромни . . . Уз то се мора узети у обзир и та околност, да је Београд већ достигао кулминациону тачку у повећању свога становништва, и да ће за њега бити срећа да тај број само задржи. На жалост већ има знакова да се у томе погледу полагано иде у назад. Међутим, услед опште привредне кризе, не само да не расту него постепено опадају приходи београдског становништва; радиност у опште не напредује, те се и предвиђени приходи београдске општине не само неће повећавати него је питање да ли ће се моћи реалисати! Пред оваквом перспективом треба пазити шта треба да се ради. Тешкоће које спречавају да се Београд модерно уреди средствима, које београдско грађанство може поднети, леже у првом реду у огромном пространству његовога грађевинскога реона. На ту чињеницу, и ако је она очигледна, нису обратили пажњу ни општински одборници у буџетској дебати. У свом експозеу општински суд наводи да су у буџету највећи издатци предвиђени за радове на изградњи калдрме, канализације, водовода, трамваја, осветљења, школских зграда. Калдрмисаће се не само центар града него и 180.000 кв. метара коловоза периферије и 91 хиљада кв. мет. тротоара. Почеће се, вели суд, радови на колекторима за цео слив Мокролушког, Чубурског, Бањичког и Булбулдер-

ског Потока, као и канализација Топчидерског Брда, снабдеће се ови крајеви водом, изградиће се основна школа у Шуматовачкој улици, на Чукарици, на Душановцу, код Цветкове Механе, у улици Војислава Илића. Зацело све неопходне потребе!... Али у свим тим периферијским крајевима, за чије потребе треба издати толике милионе, не станује можда више од 50 хиљада сиромашног становништва, које ће општини плаћати врло мале дажбине. Да би се добили милиони, потребни за уређење ових периферијских крајева, треба добро оптеретити остатак београдског становништва, које мора сносити такође и терете за уређење центра вароши . . . Да се ово не може издржати, ниЈе потребно доказивати. Овакав луксуз у грађевинском реону не би могло издржати ни много богатије становништво а камо ли сиротиња и средњи сталеж Београђана. Зато, прва поука коју нам пружа буџет београдске општине и радови предвиђени у њему, јесте: да треба предузети што пре све потребне мере да се грађевински реон Београда што пре знатно смањи те да општина не мора предузимати радове у реону који она, по својој финансијској снази, не може модерно уредити ако неће да упропашћује своје грађане. Тек кад смањи грађевински реон, општина може модерно уредити тај смањени простор. Друга поука из општинскога буџета јесте у томе што се јасно види да се Београд не може уредити као модеран град без државне помоћи. Излагања одборника г. Д-р Недељковића, која смо горе цитирали, тако су убедљива, да није потребно никаквих других доказа. Али пре свега држава треба бар да испуњава своје по закону већ постојеће обавезе према општини. Јер сума од 251 милиона динара, коју држава дугује општини за заузета општинска земљишта, чинила би много и за богатије општине а камо ли за сразмерно сиротну београдску општину, која је толиким наметима већ оптеретила своје грађане. Само и у овом погледу треба јасно гледати ствари. Несумњиво је, да општина београд., зато што је Београд престоница целе државе, што Београд не припада само Београђанима, него целој држави, има права да тражи државну помоћ ради свога уређења. Али разлика је да ли ће држава помоћи уређење једнога