Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИКЕ

Страна 719

це из тих крајева а да не товоримо о другим недаћама. Периферија је у тако рђавом стан,у, толико су тешки и иесиошљиви односи у т им крајевима да би морали, хоћемо нећемо, да потражимо излаза из ове тешке ситуације и да се споразумемо о мерама које треба предузети ради корените измене овога тешког стања. Ми смо, господо, тек у последње време успели, захваљујући интензивном раду на пољу изграђивања Београда, да у центру регулишемо и изменимо техничке односе до степена, рекао бих, једног у истини сношљивог стања. То се види и по резултатима које је дала статистика санитетске службе, а према којој је раније сваки трећи човек умирао од туберкулозе, док је сада смртност од туберкулозе мања и умањиваће се све више услед асанације наше престонице. — Београд је по своме положају Богом дано место које треба, по признању странаца и по признању нас самих да претставља једно од најлепших насеља света. Али Београд се изграђује на један накарадан начин, за који не можемо рећи да пружа залоге за хигијенски и удобан живот наших грађана. Највећа је тешкоћа у томе што је периферија остала некалдрмисана и неизграђена. Тиме већ и нехотично додирујемо питање центра вароши. Ја мислим да приговор који се чинио раније, да се изграђује центар на штету периферије, не би могао да се одржи као тачан, јер све вароши света изграђиване су почев од центра. Све вароши имају изграђен центар. Историски развитак свих градова ишао је од центра па даље ка периферији. Карактеристика Београда је у сталном померању центра, који се у доба старог Сингидунума налази у Доњем граду, а доцније иде ка Теразијама па даље ка Славији, све до ослобођења када се изградњом савског и панчевачког моста ствара могућност ширења вароши у свима правцима а центар тако рећи враћа на своје старо место. Историја није оставила Београду у наслеђе изграђен центар, као што је оставила другим варошима. У центру се концентрише целокупан живот а с обзиром и на другу важност његову ништа оправданије него да се он једном изгради. Од тога не можемо одступити нити смемо гледати суревњиво на акцију која има за циљ да се претходно изгради центар као такав. То је општа тежња, не само сваке Општинске управе него тако исто и других меродавних фактора, то је на послетку тежња целе земље, да Београд буде репрезентативан, удобан за становање, поред тога што треба да обезбеди максимум услова за живот и рад свих грађана. Изгр>адња центра унапред је одређена линијом грађевинског реона. У оквиру тога реона дозвољено је изграђивање вароши, а ван реона није допушгено, или је отежано до невероватности законом који јасно предвиђа

и одређује санкције тако да се куће подигнуте на томе простору мимо прописа Грађевинског закона имају безусловно да руше. Уз то пада веома тешко отежавање сиротињи да станује на периферији, пошто је у опште искључено под данашњим околностима да станују ближе центру, где имања коштају по неколико хиљада динара по квадратном метру, док на периферији имате по 50—100.— динара м 2 . Београдско становништво за 80% претставља економски слабе слојеве. Економски мали човек упућен је да живи на периферији, где су станови јефтинији него у центру и где му се ствара могућност да дође до свога сопственог дома. Неоспорна је чињеница да су се ван грађевинског реона створиле велике агломерације. По попису од 1929. год. Београд има 226.000 становника који ће број све више расти у наредним годинама. При томе је нарочито упадљив прираштај становништва на периферији. Упоредо с тим све се јаче оцртава тежња да се не допусти изграђивање вароши ван ужег центра пре но што се овај изгради. Ја ове појаве утврђујем онакве какве су данас утврђујући у исто време и тежње које су дошле до свога изражаја. Ја вас молим да поставимо једно питање: можемо ли ми да натерамо економски слабе слојеве да станују у центру када се у њему не налазе услови доброг и сношљивог становања за економски слабије грађане. Разумљиво је њихово бежање из центра докле се год у центру не буду формирали удобни и јефтини станови. Та тежња у природи је ствари и нико није могао да спречи насељавање грађана у удаљеним крајевима Београда. То је резултат историског развитка који је јачи од воље појединаца. Уз то је природна тежња да се наше вароши шире онако исто, као што се ширио Беч, Берлин и све веће вароши света. Београд се шири независно од свих тренутних криза и ван сваке је сумње да ће у недугом времену спа јајући се са Земуном и Панчевом имати милион становника. Не треба постављати питање изграђивања периферије у облику антагонизма између периферије и центра, него у другом логичнијем облику да се створи хармонија обостраних интереса, а то значи да се поред изградње центра врши систематски и изграђивање периферије без чијег уређења и сам центар не вреди много. Напомињем да ми сутра имамо седницу одбора. За ту важну седницу стављено је на дневни ред питање грађевинског реона, чиме и ова шира конференција грађана добија нарочиту важност. Код појединаца оцртавају се тежње, ја не улазим за сада у целисходност тих тежња, т. ј. да ли су оне оправдане или не, и оне ће, свакако, доћи до изражаја, и на тој седници могу пасти предлози да се изграђује центар а да се не изграђује периферија. Када је, дакле, жеља да се дискутује питање грађевинског реона тако јако наглашена да