Opštinske novine

Страна 724

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

државним дажбинама. Г. Ђуричић је казао да нема пута и начина да се то оствари. Ми смо сви свесни да ће израдом тротоара наша има.ња скочити у вредности и због т-ога мирне душе можемо општинску управу у томе предлогу да .помогнемо. Ако би се усвојио предлог г. Потпретседника, ми бисмо могли да сазовемо конференцњју у нашим крајевима и ја у напред знам да ће сви грађани пристати да нам се тротоари израде о нашем трошку. (Гласови: То је ван спора! Реч је о коловозу.) — Г. Потпретседник је мало пре казао* како има паре за центар, а нема за периферију и остале крајеве. Ја не знам да ли сам то добро разу-мео, али ја мислим да смо ми грађани једнаки и да ми са периферије плаћамо исте дажби[1е као и они са Теразија. И онда ако има »оваца да се изграђују улице у центру и то са асфалтом,, зашто не би било гмогућности да се нама на периферији изграде улице од обичне калрдрме?! ПОТПРЕТСЕДНИК Д-р СТОЈАДИНОВИЋ — Молио бих да се не удаљујемо о<д начелне дискусије. Ја то нисам казао да Општина има пара само за центар, а да нема новаца за периферију. Ја сам констатовао да <је у току еволуције живота престонице тако испало да је центар био јаче изграђиван! Г. ВУЧКОВИЋ, ПРЕТСТАВНИК ДРУШТВА КРУНСКИ ВЕНАЦ — У име друштва Крунски Венац, а пре него што пређем на говор о томе питању, ја бих молио г. Потпретседника да нам каже у којој форми Суд замишља да узме оба.везе од сопственика, ажо би они на предлог Суда пристали. Да ли ће то бити у облику меница, облигација:, или интабулација, као и то о чијем ће трошку бити формални издатци. Г10ТПРЕТСЕДНИК Г. Д-р СТОЈАДИНОВИЋ —• Ми се налавимо у моменту извођења великог програма радова. У т.оме наилазимо на тешкође због оскудице финансиских сретстава. И пошто предлог о сарадњи грађана и Суда потиче у главном од Вас самих, Суд је на основу добрих резултата добијених од такве заједничке сарадње, у колико је ове било. нашао за .потребно да шретхдно консултира грађане и претставнике појединих друштава за уређење перифериских крајева, да чу>је њихова мишљења и Vтврди да ли ће се радити у једном или у другом правцу. Суд неће ништа да намеће. П.роблем се поставља за сада чисто теориски. Ако би Опшгинл дала 1грађанима могућност отплате тога терета у једном дужем низу година, тај би терет био. мали и сношљив. То је жеља наша и ту нема ничега нелогичног. При томе су важне напомене г. Ђуричића да би свлкако требало оптеретити и цента-р а не само периферију. Овде се жели, дакле, да чује, пре свегл, Ваше мишљење. Ако грађани кажу да не желе да сносе ни једну <па<ру за израду улица, Општинл ће онда према томе знати како да се управља и шта да ради да би на неки други начин, путем зајма или другчије извршила калдрмисање. На сутрашњој седници општинског одбора расправљаће се искључиво о грађевинском реону и Суду ће Ваше мишљење мнопо одакшати посао. Због тога сам Вас молио да нам

упутите и писмене претставке са Вашим мишљењем <0 извођењу о.вога посла. На који би се начин регулисале евентуалне обавезе ове врсте то је доцније ствар закона. За сада не можемо улазити и у те детаље него само у главне принципе. Г. Вучковић: Ово питање упутио сам само зато, што ми, као претставници наших крауева, треба да будем-о потпуно обавештени о питању које се поставља да би смо својим члановима могли дати тачне одгово,ре. Од тог нашег обавештења овде зависиђе у многоме и правилност одлуке наших чланова. Господо, наш крај изграђен је тамо где су доскора биле њиве и ливаде. Благодарећи нашем интензивном рзду, а уз припомоћ Суда и Одбо^ра, створили смо тамо један завидно леп крај Београда. Имамо и ггајацу. Нама су познате све муке и ми смо чинили кораке и код ранијих управа. Питање тротоара расправљено је законом и то мо.ра да се плати. Али у Кнез Михајловој улици има доста нових трототра који још нису плаћени. Са<мо из те таксе имала 1 би се већа сума новаца. Мора се водити рач.уна шта све плаћа сопственик Општини и држави. Почевши од тренутка кад му се зачела мисао да себи и породици створи гнездо, он мора само да плаћа и да плаћа. Сопственик ;плаћа израду плана, одобрење, комисију за преглед зграде, таксу за тротоар, воду, канализацију, чишћење ђубрета, светлост коју добија са тротоара, прирез на Пожарну чету, и т. д. Озај прирез требала би да плаћ^ају осигуравајућа друштва, која од осигурања за случај пожара имају толико прихода, да могу да издржавају и пет шмкарних чета. Узевши у обзир и то да у Београду на 14.000 зграда има 2.400 нових зграда и кад се сабере шта гве њихови сопственици плаћају, до<ћиће се до уверења да сопственици данас неће моћи да изиђу у сусрет овако лепом предлогу општиноке управе и поред најбоље воље. Општина данас пре него икада треба да се постара да нађе сретства на друтој страни, јер Беог.рад није више само наш него целе државе, па би се са једним малим прирезом од 1— 2% на целу Краљевину Београд могао лепо уредити. Ово је само моце мишљење, али се надам да ће исто преовладати код наших чланова. ПРЕТСТАВНИК РУМУНСКЕ УЈ1ИЦЕ — Калдрмисање и уређење Београда врло је важно питање. Чули смо г. Потпретседника. На жалост периферија је створена кривицом саме Општине, јер Београдска општина, после светског рата <није била у могућности да грађанима ств<01ри кро<в, који <су они сами по својој могућности м<орали да створе ма где. Ми нисмо куповали. плацеве из беса, него зато што киомо тлалл станове. Признајем одмах да је овај поаив на заједничку сарадњу леп гест, али жалим што то општина није урадила и оида када је изграђивала центар. Београд треба да подиже цела Краљевина, а не само Београђани, и Београд треба да подижу сви грађани, а не само грађани неких делова. Незгодан је пример узела Београдска о.пштина са Румунском улицом, где сам ја претседник дру. штва за улепшавање, је<р се Румунска улица тек Јуче родила. У тој улици станују они који имају топле