Opštinske novine

Јован Ђорђевић, професор историје

Београд престоница нове државеСрбије -- (Педесет година из историје Београда) (Наставак) Пашу је овај злочин јаничарски јако наљутио, јер он никада није хтео да дозволи да се обнове стари нереди. Стога посла војск.у од 600 војника да јаничаре казни. Међутим ови су се докопали Шапца и у његовој се тврђави затворили. Тада пашина војска опседе град. Вође јаничара су успеле да се Савом спасу у Босну. Због овога пак хаџи Мустафа паша нареди те 27 ухваћених јаничара буду обешени на пијаци у Шапцу. Овакав поступак пашин нагна јаничаре из Београда те се прибраше, тајно изабраше себи старешине и позваше Базван Огла да нападне на Београдски Пашалук и збаци Мустафа пашу. А нема сумње овакав рад хаџи Мустафа паше изазвао је противу њега велику мржњу у Пазван Огла и његових јаничара. Стога је он опет, у тајном споразуму са својим присталицама у Београду, почео спремати напад на Београдски Пашалук. Извештен о овоме београдски паша је морао да скупи већу војску да би одбио овај напад. Стога је позвао нахијске кнезове у Београд н објаснио им је чега ради мора да повећа порезу (дотле је била 7—8 гроша а он је хтео да повећа на 16—18 гроша полугодишње од мушке главе). Кнезови су поменули паши, да су и садашњи порези народу доста тешки и да народ никако није у стању да поднесе друге, нове, терете. Кнезови су признали оправданост пашиних навода за повећање одбране земље и додали су да-би они могли да даду онолико војске, колико паша хоће, само да пореза остане по староме. Хаџи Мустафа паша је усвојио овај предлог и одредио је број војске колико му треба од „раје". Наредио им је да војнике одреде и на његов позив доведу у Београд. Кнезови су се тада посаветовали и одредили из сваке нахије број војника којима ће паша дати оружје и муницију и отишли су у своје нахије. У новембру 1800 год. доиста нападе Пазван Оглу са јаничарима и крџалијама на Београдски Пашалук и заузе

Пожаревац и Ћуприју. Паша позва српске нахијске кнезове да доведу војску и они је доведоше у Београд. Над њом је, у пашиној војсци, заповедао кнез београдске нахије Станко Арамбашић (из Великог села, београдске нахије). Српска народна војска се делила на чете под четовођама (чето-башама) као Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и др. У овој се војсци помиње као старешина и КараЂорђе Петровић из Тополе (у Јасеници). И Срби и Турци, заједнички, одбише Пазван Огла и гонили су га чак до границе Видинског Пашалука (до планина Мироча, Дели Јована и Стола). По том су се Срби разишли кућама али су понели собом и оружје. То је, зацело, јединствен пример у историји турске државе да господари Турци позивају своје робове, „рају", да бију друге Турке. А ово је оснажило „рају" да буде отпорниј^ према својим господарима; многи су почели носити собом и оружје а то им је удвостручило храброст. Многи су у овој борби с Турцима Пазван Оглу-а од убијених дошли до пљачке оружја, одела и новаца. Да освети свој пораз Пазван Оглу се опет, после неког времена, спреми на Београдски Пашалук. Београдски паша је опет послао војску од Турака и Срба под својим сином Дервиш бегом. (Крајем октобра 1801. год.). Ту су прилику улучили београдски јаничари, напали изненада и заузели варош Београд и неке магацине. Хаџи Мустафа паша се тада затворио у горњи град. Док су јаничари прибрали и уредили своје чете за напад на тврђаву, прошло је шест дана. За то су време добили у помоћ још крџалија а неке им је послао и Пазван Оглу. Напали су на пашу у горњем граду али тврђаву није било лако освојити. Паша је пак одмах послао гласника своме сину да се одмах с војском врати у Београд. Он је одбијао нападе али није имао довољно ни барута ни олова. За време ове