Opštinske novine

Радисав Игњатовић, Санитетско-ветеринарски контролор

Питање снабдевања Београда млеком

О снабдевању Београда млеком и о млеку, које Београђани троше, у последње је време доста писано. То значи, да је тема сасвим актуелна. Било је и врло лепих и користних предлога. Нарочито у „Општинским новинама". Ја ћу се потрудити, да у кратким потезима изнесем само оно, што би се на пракси, с обзиром на наше, београдске, прилике и менталитет нашег света, могло одмах остварити. Иако је млеко животна намирница, која се лако квари и загађује, ипак је млекарство рентабилно и за савесне млекаре. Но има маса и таквих, који се баве млекарством само зато, што се млеко најлекше може фалсификовати (додавањем воде по вољи, скидањем масти, конзервисањем недозвољеним средствима и т. д.). Нарочито то чине препродавци, који немају крава, већ млеко купују, па га после препродају, пошто претходно претрпи велике измене (најчешће додавањем воде и скидањем масти) или пошто се „прекрсти", како они кажу. Деси се да несавесни сопственик крава, пре продаје препродавцу сипа воду у млеко или му скине маст, а затим и препродавац то исто учини са своје стране, те млеко изгуби скоро половину од сво.је вредности. Тако се на пример слично десило пре месец дана, када је једна сељанка из Бежаније ухваћена на Славији од стране органа Општинског санитета да продаје млеко са 2% масти (отприлике упола разводњено). Са још горим млеком ухваћен је пре недељу дана један сељак из најближе околине Београда. Иначе, у селу и околини, сматра се за поштеног и ретко исправног домаћина! Била је баш недеља, па се, каже, журио за

цркву (да се моли Богу, пошто је продао воду уместо млека!) Упитао сам га: Зар га не гризе савест што то чини и верује ли да је то грех, поред тога, што се по законима казни. Одговорио ми је: „Ја сам, господине, по-

Хигијенска стаја енглеског фармера. божан човек, као и цела моја породица. Признајем, као први домаћин у моме селу, да то што чиним, није лепо ни поштено, ни пред Богом ни пред људима, али шта ћу кад морам. Ево зашто: све што ми, сељаци, купујемо код вас у вароши, прескупо плаћамо и по цени, како трговац хоће, а даје нам се најгора роба. Подваљује нам се на све могуће начине, и у цени и у врсти. Све, пак, што ми сељаци продајемо, дајемо у бесцење, јер ми не одређујемо цену својим производима, већ