Opštinske novine

Страна 784

ОПШТИНСКЕ НОВИНћ

њихово здравље. Дакле, школско доба преставља један важан период времена у животу детета, нарочито варошког, београдског, и треба се потрудити, да се онда његов организам оснажи. За децу из предшколског доба треба само друштво, хумана удружења или општина да се постара и да се оснују летње дечје колоније бесплатне или за приступачне цене и то изван вароши, или по селима и у брдима и на мору, где би под надзором школске сестре или стручног лица проводили 2—3 месеца преко лета. Од пре 4 године иницијативом Министарства Народног Здравља (Хигијенско Оделење) на челу са начелником г. Д-р А. Штампаром и особитом заузимљивошћу шефа школских поликлиника г-ђе Д-р Н. Николајевић у могућности смо, да шаљемо децу у неколико дечјих опоравилишта на мору и у планинским крајевима за ђаке из основних и средњих школа. Од опоравилишта на мору имамо: Локрум, које може да прими од једном 180 деце (у току 1929 било је 345 деце); затим Селце (американски дом), које може да прими 50 деце, (у току 1929. било 171 деце); Мартиншћица, која може да прими одједном 50 деце, (у 1929. г. било 23; Црквеница, која може да прими одједном 50 деце и на Хвару 20 деце. Опоравилишта у планинским крајевима: Нови Мироф, који може да приме 40 деце, Венац у Фрушкој Гори, који може да прими 120 деце (у току 1929. било је 458 деце), Шумадија, која може да прими 100 деце, Озрен (Босна) 100 деце (1929. било је 126 деце) и Озрен (Ниш) 85 деце. Опоравилишта у бањама: Ковиљача, која може да прими 50 деце (у 1929. било 57 из Београда). Ово је свакако добро, али је свакако тако исто и недовољно, апсолутно недовољно, да се помогне хиљадама сироте и слабуњаве деце из школског и предшколског доба, тим више је недовољно што се са ових непуних 1000 опоравилишних места служи не само Београд, него сви градови у земљи. Пред крај школске године, лекари школ. поликлиника одабирају слабуњаву, малокрвну децу и децу са повећаним периферним лимфним жљездама и повећаним плућним жљездама, затим мршаву децу, са узаним грудним кошем и слабе конституције у опште. Уз то се

узимају у обзир и деца туберкулозних родитеља и деца код којих се при клиничком и радиоскопском прегледу нађе, да су им плућа нешто ослабљена, са смањеним дисањем и смањеном звучности као и са недовољном прозрачношћу врхова. Најпре се узимају у обзир деца сиротих родитеља, инвалида и нижих службеника, која се шаљу бесплатно или која плаћају само путне трошкове, док трошкове за све време боравка сноси београд. општина или Центр. Хиг. Завод. Извесан број ђака, од оних који се хране у ђачкој трпези Њен. Вел. Краљице, шаље се свакога лета на море. Тако је прошле године послато укупно 40 ђака. На Локрум у групама од 25—30 ђака одлазе са 1 школском сестром за опоравилиште, где проведу обично месец дана. Деца имућних родитеља, којима је потребно опорављење, плаћају 900—1080 динара месечно заједно са путним трошковима, тако да за 30 динара дневно могу користити чист морски или планински ваздух, у неком климатском месту. У току лета 1929. године почев од 1. маја па до 1. септембра послато је из Загреба 492 ђака, из Љубљане 250 ђака, из Сарајева 196 ђака, из Скопља 86 ђака и из Београда из основних школа 328 ђака, од којих су били 300 бесплатних, а 28 плаћених, и 60 ђака из средњих школа. Из Београда у току 1929. ђаци су били упућени на Локрум, у Шрметлицу, у Селце, у Ковиљачу и на Венац (Фрушка Гора). Прва група од 25 ђака из осн. школа упућена је маја месеца на Локрум, затим у јуну група од 40 ђака и у августу група од 34 ђака. У Селце у јуну група од 16 ђака, и септембра група од 20 ђака. На Венац у јулу група од 32 ђака. У Шуметлицу група од 10 ђака у јуну месецу, у јулу група од 24 ђака, у августу група од 20 ђака. У Ковиљачу у јуну група од 24 ђака, у јулу група од 32 ђака и у августу група од 26 ђака. А укупно ђака из средњих школа упућено је 60. Познате су користи од боравка на мору или на брду и благотворан утицај сунца и чистог ваздуха на млад дечји организам, а нарочито је огромна његова превентивна моћ у јачању и развијању младог дечјег организма за будуће борбе од разних болести, које ће га снаћи у животу. Благотворни утицај сунца на човеково здравље било је познато