Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 785

још у најстарија времена. Још су стари Египћани знали за сунчање у циљу побољшања здравља, што нам показују и сачувани барељефи још из XIV. века пре Христа. Доцније су стари Грци и Римљани нарочито примењивали сунчање и из тога доба су познати чувена римска 8о1апа нарочита места за сунчања по свима варошима. И сам Хипократ помиње у V веку пре Христа, да је сунце моћно средство за чување здравља. Не само да сунце даје живота биљу, него даје и свима живим бићима. Узмимо само за пример многу нашу децу, која живе стално по београдским мрачним становима и уџерицама и њихова бледа лица и колико су она мање отпорна нападају сваке болести! У току године почев од маја месеца до октобра закључно ми имамо код нас у земљи интензивну сунчану светлост и за то време, у опште узев, деца су стално изложена сунчаним зрацима. На против, од новембра до априла сунчани дани су ретки и сунце је слабо и оскудно у ултравиолет зрацима. Атмосфера је често магловита, небо облачно и због влаге и хладноће већина људи, а нарочито деца у великим варошима проводе у собама иза затворених прозора и без светлости. И баш за тај период недостатка сунчеве светлости деца имају предиспозицију за већину заразних болести и болести органа за дисање, док су мала деца изложена рахитису. Такође чист планински ваздух пружа неоцењиве користи у погледу поправљања ослабљеног организма. Циркулација крви је живља на висинама као и интензитет дисања, услед чега долази и јача хемапоеза крви и повећавање броја крвних зрнаца, плућа дишу целом својом површином. Функције свију органа - су живље и дете кретањем на чистом ваздуху и сунцу добија и бољи апетит, дубљи сан и добија у тежини. Сунце има велику стимулирајућу моћ на човечји организам. Мкће1е1; је са правом казао, да је људском цвету од свију цветова највише сунца потребно. Оно је неопходно младом дечјем организму, да се ојача и бори од болести. Потреба за сунце је у дечјем добу императивна. Исто као што и 'биљка вене у мраку, тако исто и деца вену без сунца. Природа нам га

обилно и свуда пружа и треба га умесно користити. Неки су аутори чак успели да докажу, да су варијације разних сезонских болести у вези са годишњим временом и да докажу профилактичну моћ сунца. Болести, на које сунце има превентивну моћ имају сезонску кривуљу са максимум у месецу марту и септембру, онда када је сунце слабије, назване су хелиофобне болести рахитис, спазмофилија, туберкулоза, куга, стрептококе и стафилококне инфекције као и пнемококтичне. Успеси од сунчања су врло добри и према њима можемо рећи, да је сунчање врло моћно профилактично и терапијско средство, које добро руковођено може да да најбоље резултате. Сунчање треба добро да познају данас сви лекари и оно се из дана у дан све више примењује. У суначним данима треба децу врло лако одевати, да би ултра љубичасти зраци из сунчаног спектра што боље и интензивније дејствовали на тело или још боље пустити да само у гаћицама, а са голим грудним кошем, да буду скоро цео дан на сунцу. Једном навикнута на сунце, деца се хармонично развијају физички и умно, пркосе рахитису, туберкулози и болестима органа за дисање и свима оним незгодама: увећани крајници, бледило, повећане жљезде, које толико мајки чине брижним. Сунце је заиста најбољи лек, који можемо сами себи и без лекара применити. Деца, која живе у варошкој загушљивој атмосфери после боравка на мору или на брду, враћају се као препорођена. Ваздух на морској обали садржи више кисеоника и мање угљеног диоксида него ваздух на даљини од мора. Озон је три пута обилнији него у варошима. Он неке умирује, друге стимулира, а овај је гас нарочито бактерицидан и то је његова велика моћ. Јод, који произлази из морских алга 13 пута је обилнији на мору него на копну. Овај органски јод се лако асимилира од чега долази тонично дејство морског ваздуха. Ретка насељеност, одсуство индустријских предузећа и нарочито обилно зрачење ултравиолет зракова, јер се директним сунчаним зрацима додају и одбијени зраци од огромне морске површине. С друге стране и анализе морског ваздуха несумњиво су утврдиле чистоту морског ваздуха у погледу количине микроба, који су све мање