Opštinske novine

Страна /96

ОПШТИНСкЕ НОВИНЕ

брахим)' паши од Скадра, да са Арбанасима и Румелиотама пут Ниша и Бећир паши, везиру босанском, да преко Дрине, у исто време са две стране нападну и да угуше нстанак у Србији. Срби су се спремили за одбрану али по савету руске владе опет послаше посланике у Цариград да моле султана за мир под ранијим условима. И ако је главни турски напад био од Ибрахим паше пут Ниша, војска босанска поче прва упадати преко границе. Срби су ову војску, као део главне војске, дочекали на Мишару близу Шапца у шанчевима. Првог августа 1806. год. турска војска је предузела напад, наступајући српским шанчевима, помагана јаком ватром и зтопова. Борба се упорно водила. Успех се клонио час једној, час другој страни. Но кад су Турци дошли близу шанчева, да сваки српски пуцањ може имати погодак, Кара-Ђорђе даде знак и коњица прикривена у шуми Китогу, под поп Луком Лазаревићем, удари на турску војску у десни бок и позадину. У исто време пешадија под Кара-Ђорђем изврши јуриш те цела турска војска би до ноге потучена. Остатке њене Срби су гонили и пребацили преко Дрине. Војска коју је водио Ибрахим паша била је јача и силнија од босанске. Ова освоји Алексинац али се разби о Делиград. Шест недеља су Срби, под заповедништвом војводе Петра Добрњца, јуначки одбијали турску силну војску од Делиграда. За то пак време, по наредби Кара-Ђорђа, упаде Станоје Главаш са 3000 устаника (500 коњаника и 2500 пешака) у Топлицу да обиђе Ибрахим пашину војску. Главаш освоји Прокупље (23. августа) и тиме загрози Нишу. У томе времену стиже и Кара-Ђорђе са одушевљеном војском после одржане победе на Мишару, код Делиграда. Због овога Ибрахим паша напусти опсаду Делиграда, уговори са Кара-Ђорђем примирје и одступи ка Нишу. На основу овога примирја Срби су покушали да у Цариграду уговоре мир са суланом. Али како за све ово време српски посланици у Цариграду нису могли да дођу до уговора о миру са султаном, то Кара-Ђорђе реши да покуша освојити Београд. Срби су одржали Београд у опсади још од месеца априла 1804. год. подигавши шањ чеве од Саве до Дунава. Од тога доба па све до новембра 1806. год. било је доста бојева, већих и мањих, у којима је пало много бораца са једне и са друге стране, А како је Гу-

шанац Алија сматран за одметника султанова, Кара-Ђорђе првих дана месеца октобра поче из свих нахија прибирати војску око Београда. Тада Кара-Ђорђе затражи од Гушанца да му преда тврђаву београдску. После неколико дана Гушанац је одговорио: да он Београд не даје но да ће га бранити док му је главе на раменима. Кад .је Кара-Ђорђе добио такав одговор, реши се да београдску тврђаву силом освоји. Друге половине октобра и прве половине долазила му је нова војска под Београд и довлачила топове које су били дотле задобили у борбама са Турци^.а. Тако се скупи око Београда око 2500 устаника са 30 топова. Кара-Ђорђе је учинио овакав распоред војвода са војскама за напад. Према Сава капији био је војвода Милоје Петровић; према Варош Капији кнез Сима Марковић; према Стамбол Капији војвода Васа Чарапић и према Видин Капији Стоноје Главаш, Вуле Илић и кнез Вујица Вуличевић. Топове је распоредио капетан Радич Петровић свуда на простору од Саве до Дунава. Држећи га тако опседнута, тукли су га и дању и ноћу топовима, чија су ђулад рушила и палила поједине куће у вароши београдској. Нападајући га овако непрекидно, Срби су се спремали да га једног дана јуришем са свих поменутих праваца освоје али то је био врло тежак и ризичан иосао. Гушанац Алија је имао доста војске и топова распоређених по бедемима и шанчевима који су били према поменутим капијама. Ну. Србима тада дође помоћ изненада за освојење Београда. То је био Конда, дотле омањи старешина у војсци Гушанца Алије. Конда је био хришћанин из Епира и као крџалија провео је две године у Београду. Он тајно ступи у преговоре са Србима да им пређе и они примише ту понуду. Једном кад је Конда био ноћу на стражи на шанцу између Сава Капије и Варош Капије пређе са још неколико крџалија у српски логор. Тада Кара-Ђорђе са војводама и Кондом израдише план како да освоје варош и тврђаву београдску. Одредили су да напад буде у очи 30. новембра, када Турци славе свој велики празник „бајрам". Тачно у 2 сах. по поноћи Конда са буљубашом Узун Мирком и још петорицом храбрих другова пређоше поред турске страже и турском хану (где су сада царинарнице на Сави) неузнемиравани ни од кога, јер су гласно говорили турски и знали су га врло добро и ови Срби. (ће се)