Opštinske novine

Страна 768

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ди и на.јбољи савет, ако се он не хможе реализовати. Због тога сада заводи за савеговање при избору позива не само што дају савете, већ у исто време и посредују између послодаваца и кандидата који траже посла Ако они ово не би чинили, број кандидата који им се обраћају за савет би био знатно мањи, јер већина њих већ унапред избере један позив, и заводу се обраћа само ради запослења. Завод ће, разуме се, ову прилику искористити да констатује у колико се жеље кандидата слажу с њиховим способностима, па ће према томе учинити своје предлоге, пре него што приступи посредовању при налажењу места. Због тога он мора бити стално у вези са занатским и трговачким коморама као и са берзом рада, како би приликом саветоваља водио рачуна и о могућности запослења с обзиром на тренутну потражњу ученика и радника у разним позивима. Ако се жеље кандидата слажу са њиховим способностима, онда је посао завода релативно лак, под претпоставком да постоји потражња за радницима и ученицима тога позива. Ако та потражња није довољна с обзиром на број пријављених кандидата, онда ће се онима, који не могу бити запослени, саветовати неки сличан позив, где је потражња за радном снагом већа. Само кад се констатују нарочити таленти, завод ће се постарати да их неизоставно упосле у одговарајућим позивима, јер они чине снагу и богатство једног народа. Тежи је случај ако кандидат жели позив који није у складу с његовим способностима. Саветник ће му тада предложити позиве за које мисли да боље одговарају његовој психофизичкој конституцији. Ако кандидат упорно остане при својој првој жељи, саветник га не сме принуђавати на избор другог позива, већ ће му само скренути пажњу на опасности којима се излаже у случају погрешног избора позива, али ће му ипак оставити да сам донесе коначну одлуку. Саветник никад не сме заборавити своју улогу, а та је само у томе, што ће давати савете, а не и принуђавати. Он увек мора бити свестан огромне одговорности, која ни иначе није мала, коју би примио на себе ако би некога на који било начин принудио да се ода неком позиву. Али

у оваквим случајевима, где се не би могао сложити са жељом кандидата, он ће отказати своје посредовање при налажењу места где ће се кандидат запослити, јер би заводи за саветовање при избору позива изгубили сваки смисао, ако би помагали кандидате да се одаду неком позиву, кад су унапред увереаи да они у њему не могу имати потребног успеха. Ипак, и у оваквим случајевима кандидату ће се скренути пажња да он на помоћ завода може и даље рачунати, ако изабраним позивом не буде задовољан. Да би се видело у коликој је мери у Немачкој ухватило корена саветовање при избору позива, донећемо неке статистичке податке за годину 1925/26. По тој статистици гражило је савета у 385 завода, који су доставили податке о своме раду: мушких 144.162 женских 106.398 Свега 250.560 Од ових су свршили основну школу 228.553 више школе 21.818 За остале кандидате нема података о њиховом школовању. На 250.560 лица, која су се пријавила заводима за савет и службу, било је тада пријављено само 134.040 слободних места, понуда је дакле била скоро два пута већа од потражње. Од пријављених кандидата добили су место преко завода 96.374, у стручне школе је упућено 7.498, на универзитет и више школе је упућено 531 а на неквалификован посао је упућено 20.518 лица. Пада у очи да је од 134.040 пријављених празних места преко завода попуњено 104.403, што значи да је највећи број места попуњаван преко завода за саветовање при избору позива. Из следећих података се види како су се заводи трудили да успоставе равнотежу између позива који се много траже и оних које кандидати не желе. Доносимо податке само за неке важније позиве.