Opštinske novine

Страна 10'28

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

машноме архитектонском споменику налазиће кроз векове тихо пристаниште за Богомољу и размишљање о савршенству израђених фресака у мозаици. Све ово укупно још један пут доказује величину душе и талента наших владара и народа, њихову способност и смисао за оним што је побожно, лепо и културно и што облагорођава душу и срце. Један летописац из XV века написао је за задужбину цара Душана манастир Св. Арханђела код Призрена „да не верује да му има равна под сунцем". Упоређујући по лепоти неке задужбине из Немањића доба исти летописац вели: „јако призренске цркве патос и Дечанскаја црква и Пећскаја припрат и бањско злато (унутрашњи украс бањске цркве) и ресавско писаније не обретајет се нигдеже. Мнрне душе може наше покољење са поносом поновитн речи „писаније не обретајет се нигдеже", злато-украс мозаички у храму Св. Ђорђа на Опленцу — „не обресан Твој прекаљује Твога Праунука, у коме цео народ наш, као некада у Теби, и у Твоме Унуку гледа највећег градитеља Отаџбине, тајет се нигдеже" и „да му нема равна под сунцем". Ова задужбина вечито ће потсећати сва наша покољења на побожне ктиторе Блаженопочившег Краља Петра I Ослободиоца и данашњег Нашег Узвишеног Краља Александра I. Вечна Слава Вожду Карађорђу! Живео Краљ Александар и Његов Узвишени Дом! Уз једно спонтано и тихо „Слава му!",

присутни су одали пошту успомени Великога Вожда и бурним усклицима поздравили Краља и Његов Дом. За Краљем и Краљевском породицом пошао је велики број присутних и испунио цркву. Старе заставе су засТавници унели у северну певницу, а три заставника са Карађорђевим заставама стали су поред јужне олтарске двери, према којима се налазио Њ. В. Краљ. Њ. Св. Патријарх извршио је обред уз суделовање осталог свештенства, и поделио благослов. Певао је руски дворски мешовити хор. По свршеном обреду Њ. В. Краљ са Својом Породицом, у пратњи генералитета, владе и осталих великодостојника, упутио се пешице кроз парк ка дворцу, у коме је био приређен ручак за: Његове званице. Целим путем огромне масе света, које су опколиле храм са свију страна, показале су неописиво одушевљење, спонтано поздрављајући свога Краља, Краљицу и Наследника Престола. На те велике изражаје љубави и оданости Свога народа, Њ. В. Краљ је отпоздрављао руком и осмехом, осмехом у коме се инкарнирала срећа . . . НАРОДНО ВЕСЕЉЕ По Краљевом одласку народ је нагрнуо у храм, а мало затим приређен је велики ручак у парку. А ускоро затим, плодним ливадама из хиљаде грла, захорила се снажна песма шумадијског сељака...