Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1333

већ и њеним преносиоцима. Дирекција О <л $ С ј _ трамваја и осветљења умањује могућност заразе хигијенизирањем саобраћајних сретстава и непрекидном пажњом и ревношћу постизава пуну чистоћу својих објеката. Али то можда није довољно. Остало би у крајњој линији још да се реши питање права вожње, на •грамвајима специјално, оболелих лица, чије стање претставља директну здравствену опасност за околину. Код нас то питање није још регулисано. Чак до скора ни покретано. у томе правцу требало би да се најозбиљније ради и да се пронађе неки начин, који би то питање у потпуности регулисао. Тај би начин имао да буде и практично изводљив и деликатан у толикој мери да не повреди осетљивост и достојанство грађанина који би био у пнтању. Решити ово питање несумњиво је прилично тешко, с обзиром на наш менталитет, наша схватања и висину наше свести о значају здравља наших ближњих. Али, ако би се уложила добра воља и ако би се сво питање осветлило са свију страна, увидело би се да га треба у интересу општег здравља престонице решавати исто онако као што су решена и сва друга питања, значајна за опште народно здравље. ГТитање хигијене саобраћајног особља, које је свакодневно запослено на трамвајима и чија служба диктује тесан додир са огромним бројем грађана, који дневно проструји кроз трамвајска кола, важно је исто тако као и питање хигијене саобраћајних сретстава. Не само додир, трење, већ и директна размена артикала (новац-карте) постоји између кондуктера и путника, што овом питању даје првенствену важност. Постоји миитљење да металан новац има ту особину, да умањује бациларно дејство; то међутим никако не треоа примити као тачно. Јасно је да постоји узајамна опасност инфекције између путника и кондуктера који за примљени новац даје путнику трамвајску карту. Трамвајски кадар, кондуктери нарочито, у овом погледу подлежу врло строгим прописима о издавању карата трамвајским путницима. Дирекција тоамваЈа и осветљења у смислу ових прописа бсди оудан надзор над овом радњом и строго каж-

њава виновнике. Исто тако Дирекција је установила повремени здравствени преглед целокупног трамвајско-саобраћајног кадра, и све оно што је по мишљењу дирекцијских лекара у здравственом погледу опасно, отстрањује се од службе за време док опасност постоји. Нарочита пажња обраћа се на случајеве акутне туберкулозе, и свима таквим саобраћајним службеницима забрањује се рад за време болисти а они се упућују на лечење у Окружни уред. У Саобраћајној школи Д. Т. и О., поред стручних предавања, саобраћајном кадру сваке се године држе предавања из хигијене, и на тај начин се ово особље хигијенски васпитава и упознаје са разним узроцима болести и са мерама за отклањање тих узрока. Та предавања особље слуша пажљиво и радо. У исто време, на тим предавањима упозоравају се трамвајски службеници да на раду морају бити избријани, чисти, углађени, хигијенски беспрекорни. У овом погледу постоји надзор и сваки случај огрешења о хигијенске прописе кажњава се. У вези са хигијеном држе се предавања о штетности утицаја алкохолних пића на здравље, а ту скоро основана је и заједница трезвености „Ослобођење", за све службенике Дирекције, чији су чланови процентуално највише из саобраћајно-трамвајског реда службеника. Све ове мере и сва сва настојања Дирекције трамваја и осветљења уродила су плодом. На хигијенизирању саобраћајних сретстава и саобраћајног особља урадило се доста, а тај рад интензивно се наставља. Оваквим радом несумњиво ће се постићи сврха и решити један велики део проблема хигијене варошког саобраћаја, који је за две трећине становника Београда претежно трамвајски. Остало би још да се реши проблем сагорљивих гасова, којима аутомобилизам на свима тачкама престонице пуни атмосферу и она се тиме свакако чини убитачном за. плућа Београђана. Ово питање, мислим, није у надлежности Дирекције трамваја и осветљења, али би требало да се позвани осврну и на то питање, пошто стручна литература говори да су сагорљиви гасови аутомобилских мотора, у највећем броју случајева узрок плућнога рака!