Opštinske novine

Д-р Милутии Зелић

Надрилекарство и варошка сиротиња

Београдске Општннске иовине, одлично уређивани часопис за комуналну политику, данас су уједно и један од највиђенијих протагониста на мучном и још увек незавршеном делу социјалног старања. Наравно у дентру овога веома компликованог и одговорног рада стоји брига за економски слабе чланове данашњег друштва, од којих су најпречи и силом околности најнаметл>ивији — сиромашни болесници. Питање правилног лечења свих, а нарочито питање хигијенске хоспитализације и исхране неимућних и хроничних болесника, питање је хумане савести и части културног доба у коме живимо. Зато нека су поздрављена прегнућа најпозванијих, т. ј. наших државних и општинских власти, да бризи о здрављу наших сиромашних грађана даду што шири полет, да бар у неколико олакшају свирепу судбину оних, према којима су и природа и околности живота били мање издашни и милостиви... Сумануто коло завитлано око златног телета материјалистичке данашњице ипак није захватило многе и многе, који за људску беду имају не само срдачна саосећања, него и воље и времена за рад на доброј и ефикасној помоћи. Више топлих апела, много искрених позива за помоћ нашло је места у ступцима ,.Општннских новина". . . А да не би речи без дела биле мртве, већ се приступило остварењу циљева, које су појединци већ много пута означавали у „Општинским новинама" својим вредним пером и својим енергичним захтевима. Похвалном акцијом „Општинских новина", Лиге за борбу против туберкулозе и београдске јавности, иницијативом неких дневних листова, заузимањем Општине Београдске приступа се стварању санаторијума за грудоболне, а у недалекој будућности подићи ће се општинска болница. Ова ће, поред великог броја општинских амбуланти за бесплатну и хитну помоћ, поред добро организоване хигијенске службе и бриге за одојчад, старце, изнемогле, незапослене и др., корисно послужити градском Санитету и у многоме олакшати смештај многобројних сиромашних болесника, који су због оскуди-

це у местима принуђени да се сваког дана враћају са капије бпште Државне Болнице! Далеко од дречеће рекламе, нечујан, истрајан и поштен рад позваних државних и општинских органа: лекара и нелекара, рад у сагласности са позитивним тековинама модерне медицинске науке, прави је пријатељ и једини чувар здравља нашега народа. Ове истине треба да буду свесни сви, а нарочито сиромашно становништво наших градова! Специјално пак великих као Београд, где је сиротиња најмногсбројнија. Треба загледати у београдска болничка одељења, клинике, лабораторије, иартитуте, домове народног здравља, амбуланте и друге социјално-медицинске установе престонице, у којима наши лекари, спасавајући хиљаде живота, раде дању и ноћу... па ће одмах бити јасно да такав напоран рад за малену месечну награду, не може носити печат похлепне и лаке зараде, већ обележје узвишеног хуманитета и преданог рада до самоодрицања. Ни један лекар иа свету — а најмање болнички —• нема милионе, као Цајлајс и његови „ђаци", нити је то могуће стећи поштеним и савесним научно-медицинским прегледима и лечењем болесника. Такво фабрично „лечење" свих болести (управо фабрично чишћење џепова), такав медицински „рад", за којим долази само шкргут зуба и проклество преварене варошке сиротиње, не може бити циљ ни једног правог лекара. Јер изузетци нису у стању да укаљају чисту повесницу једног сталежа, који је и величини ове земље и благостању читавог нашег друштва допринео бар толико колико и други сталежи. Дужност је свих интелектуалних вођа народа, у првом реду лекара, да чувају скупе тековине данашње медицинске науке, која је изграђена поштеним настојањима, освештана традицијама вековног труда, усавршавана напорним истраживањем истине, у часном служењу научном позитивизму, идеалима чисте љубави према човеку, колективном здрављу и благостању. Дужност је и сваког свесног грађанина, нарочито сиромашних, да, про-