Opštinske novine

Странг 1340

=== ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

се морају ван дома сместити, пошто рад у дому не сме застати и он треба да је спреман за пријем нове, млађе одојчади. Рад последњих година показао је, да се је само мали број ове деце узимао под своје, а куда са осталом децом. Сем тога она одојчад, која нису била тако срећна, да нађу крова у дечјем дому, смештају се код жена, које ову децу примају, хране и негују без икакве контроле. Често сам се уверавала у току година, да је одојче здраве мајке, која је служила, била путујућа глумица или имала друго занимање, било смештено код туберкулозне старице или је пак мајка сместила дете код неке додуше здраве али врло сиромашне жене, у почетку је плаћала за дете, но после 2—3 месеца хранитељица није више могла наћи мајку. Лако је замислити судбину ове одојчади. Стога је било неопходно потребно за наше прилике, да се и код нас почиње што пре и у што већој мери збрињавање деце у отвореној заштити. При збрињавању деце у туђим породицама и при оснивању дечјих колонија не сме се изгубити из вида први захтев истинске дечје заштите т. ј. да по могућности што дуже времена сачувамо везу између мајке и детета. Највећи број деце, која се јављају за пријем у колонију су вабрачна деца. Ванбрачне мајке морају обично да сносе све трошкове за свој опстанак, а уједно треба да доје и негују своју децу. У тешкој животној борби, коју човек једва сам може успешно водити,. скоро је сигурно да таква жена без помоћи мора подлећи и да је дечји живот у великој опасности. Има код нас институција, које могу у ограниченом броју, да приме мајку са новорођенчетом и да их држе под својим кровом, док се дете не оснажи и док себи мајка не нађе неку зараду. Али онда у великом броју случајева мајка одвоји своју децу. Једина веза са њеним дететом је обавеза, да треба плаћати за његово издржавање. Сви, који раде у таквим институцијама знају, шта то значи за добру мајку, да после неколико месеци заједничког и осигураног живота у дечјем дому одвоји своје напредно дете од својих груди. И за такве истинске мајке пружа дечја колонија могућност новог занимања. У место да таква мајка, коју су меродавни за време њеног боравка у дому имали прилике да упознају, узме неку службу и одвоји своје де-

те од себе у једну институцију дечје заштите, где ће делом она, делом јавност сносити трошкове за дете, она може да себи уреди стан помоћу јавне потпоре и да постане хранитељица. Чак шта више она је већ научила исправну негу детета у дечјем дому и сестри-посетиљи биће лако с таквом женом радити, која је месецима видела и уснехе правилне дечје неге, и која је научила своје дужности према детету. Према њеној способности може се таквој жени поред њеног рођеног детета поверити још једно или двоје туђе деце на негу. Са сразмерно малим трошковима збринула би се 3 детета, а једном би била и сачувана веза са мајком. Јер ништа не везује мајку уз дете, колико њихов заједнички живот. Немогуће је, да се осигура толиком броју деце добар развитак и напредак у затвореној заштити, колики број деце се може сместити у добро организованој отвореној заштити. А треба да се узме у обзир и сва предност, коју нам пружа отворена заштита. Дете живи у породици, дете се може сместитм и у сеоску породицу (у околини Београда), где има знатно боље здравствене услове за живот. При организацији дечјих колонија има се водити рачуна, да их буде што мањи број у граду, а што већи на селу. Онда ће значај дечјих колонија за дечју заштиту тек доћи до пуног изражаја. Овим радом шири се знање о хигијени детета на селу и у граду и најзад омогућава се са истим новчаним сретствима помоћ знатно већем броју деце. Развијањем сеоских колонија ствара се могућност здравствене заштите не само нашој ванбрачноЈ или сиротној деци, која из материјалних или социјалних разлога немају своју иородицу, него и оној деци, која додуше имају своју породицу, али су у истој изложена инфекцији туберкулозе, што је најчешћи случај у Београду. Ако се такво дете одмах по рођењу одвоји од својих болесних родитеља и да у сеоску колонију, онда се је много учинило и у општој борби против туберкулозе. Јасно је, да су нам неопходне и институције затворене заштите, као и њихова веза и сарадња са отвореном заштитом и да прихвате болесну и здравствено нарочито угрожену децу. Пропагирањем дечјих колонија омогућиће се збрињавање великог броја незаштићене београдске одојчади и мале деце.