Opštinske novine

Драг. О. Нсдааковић, шеф таксено-привредног отсека О.Г.Б.

БЕОГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ

У Београду је пре ратова, балканског и европског, било свега три пијаце за продају животних намирница и то: „Велика Пијаца", пијаца „Цветни Трг" и „Палилулска Пијаца". Рибља је пијаца за време лета била на Дунаву код Електричне Централе, а зими на старој „Великој Пијаци" и „Цветном Тргу". „Велика Пијаца" налазила се је на простору између старе Управе Града, — Југовића улице, наспрам старог Универзитета, Васине улице, где је сада Академски Парк; „Цветни Трг", на простору између улице Краља Милана, Његушеве и Студеничке, сада М. Гарашанина, и најзад; „Палилулска Пијаца", на простору између Битољске, Јове Илића и Добре Митровића улице. Пијаца „Цветни Трг" и „Велика Пијаца" биле су, а и сада су у рукама Београдске општине, а „Палилулска Пијаца" била је у рукама друштва „Милошевац", али, како Је истекао рок експлоатације од стране поменутог друштва, то је иста пијаца прешла у руке општине 1928. год. Сем ових пијаца постојале су и „Сточна Пијаца", на простору између Краља Алексадра улице и Београдске, сада Хартвигове улице; затим „Житна Пијаца", која сада не постоји, на Свето Николском Тргу, на углу Сарајевске и Моравске, и „Сењска пијаца", која се налази на простору између Шумадијске и Војводе Мишића улице, код Крагујевачког Ђерма. Означене пијаце биле су потпуно неуређене и претстављале су ругло за Београд као престоницу. Рад на свима напред поменутим пијацама

пре ратова био је веома велики и једва је могао задовољавати потребе становништва, јер је број лијаца био у несразмернОм односу, управо веома мали за тадање бројно стање грађанства. После осЛобођења рад је на истим пијацама био још мањи, тако рећи ништаван, па, слетствено томе и приходи су били мизерни. Узрок је томе што је народ, како у току ратова, тако и за време окупације, економски био потпуно исцрпљен, а за привреду онеспособљен, услед чега је наступила општа немаштина код произвођача, нарочито сељака, појачана још и оскудицом у теглећој и млечној стоци. Сељак, дакле, ни за себе није могао довољно производити, а камо ли довозити и на пијаце за продају. На рад и промет на пијацама, сем напред наведених узрока, од јаког су утицаја била још и по све уиропашћена комуникациона средства: жељезнички тунели, мостови, друмови, разни споредни путеви, као и оскудица у подвозним сретствима: железницама, паробродима, моторним чамцима и т. д. Повратак избеглица на своја, ратом порушена и опустела огњишта и прилив великог броја пословних људи из унутрашњости у цељи зараде, као и оних, који су дошли у Београд за време окупације и ту се настанили стално, све је то тако јако утицало, да се почела водити уцењивачка трговина над становништвом, које је иначе економски и финансијски било посве исцрпљено и тако је путем те трговине била усредсређена продаја на пијацама само у неколико руку, у рукама људи, код којих се новац преливао.