Opštinske novine

Стр. 98

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Одбор се сагласио са изјавом г. Негослава Илића. 3. На предлог Суда ОБр. 29765 Одбор је РЕШИО: Да се израда и штампање рачунских књига и осталих формулара за сва одељења општине града Београда за 1931. год. уступи штампарији „Дом Малолетника" као најповољнијем понуђачу на лицитацији за суму од динара 192.930 (сто деведесет две хиљаде деветстотина тридесет динара). Ова.ј издатак пада на терет одговарајућих буџетских партија. 4. Код тачке дневног реда: „Предлог буџета за 1931. годину" Претседник г. Милан Нешић прочитао је писмену претставку одборника г. Радисава Јовановића, којом се извињава за недолазак на седнице до 20 ов. месеца и даје своје мишљење у питању новога буџета. Г. Јовановић у тој претставци каже: „Сматрам да је ипак једини и најправеднији начин опорезивања својих грађана путем трошарине, но с тим да се извесни и најнужнији предмети, који више тангирају сиротињу и средњу класу грађана, високи ставови смање и ублаже али никако и укидају, јер путем трошаринског порезивања извесан део пада и на све пролазнике и странце који Београд посећују, а прирез би међутим теретио већим делом само једну класу старих житеља, а то не би било праведно. Луксузне артикле, које троши економски јача класа треба оптеретити још већим трошаринским ставовима. Сумњиво је да би општинска управа путем новог оптерећења прирезом могла реализовати лако и брзо прибирање гога прихода као што је случај са наплатом свакодневних трошаринских прихода, јер државни порески чиновници не стижу да уредно прибирају и наплаћују државну порезу, те ће још мање моћи то учинити за општински прирез. Према свему изложеном, у начелу сам противан укидању трошарине и завођењу приреза и гласам против буџетског предлога." Затим је добио реч одборник г. Крста Гиновић, који у почетку свога говора наглашава да је положај ове општинске управе много тежи, него што је био положај ранијих партијских управа при доношењу буџета. Раније је Суд имао у Одбору своју већину и са том већином могао је спроводити лако мере и реформе које је хтео. Сада пак Суд нема те већине, већ је мора у сваком конкретном питању тражити, јер је садашњи одбор компонован на другој основи. Замера Суду што је изашао са два експозеа и тиме довео у незгодан положај одборнике, који треба да дају своје мишљење. Сматра се да

је привредна криза на своме врхунцу и жели да се предложеним мерама и реформама у буџету та криза ублажи. Међутим та криза још није на свом врхунцу; она тек има да дође. Г. Министар Финансија је ставио на прошлогодишњи буџет извесне примедбе и требало би се њима користити, да не би исте примедбе биле стављене и на овај буџет. Критикује рад Техничке дирекције и замера што се расписује конкурс за израду планова за основне школе, које општина подиже и на то се дају суме од 160.000 дин. кад општина има своје стручњаке, који би могли да те планове израде. Истиче да је стање на Београдским пијацама страшно, и да би што пре требало приступити његовом поправљању. Приходи по предлогу буџета нису реални, већ су негде предвиђени у мањем, а негде у већем износу, него што ће се моћи реализовати. Кад је предложена мера за укидање трошарине, наведени су нетачни податци, како у погледу расхода, које општина има на трошарину, тако и у погледу прихода, које трошарина даје. По подацима г. Гиновића расходи на трошаринску службу не достижу 7,000.000 дин., а приходи које је трошарина дала за време од 11 месеци износе преко 85,000.000 дин. Прирез ће погодити занатлије и средњу класу и наводи случај да ће једна обична месарска радња платити око 3.400 дин. приреза, и да ће сопственик радње свакако ову суму пренети на потрошаче, тако да се ефекат укидања трошарине неће ни у колико осетити. Критикује ветеринарску службу, наводи да се она немарно и површно обавља и наводи опасности које отуда проистичу за живот и здравље грађана. Пошто Суд није успео да га убеди у потребу укидања трошарине и завођења приреза, моли да се та питања одложе за доцније, да би се боље простудирала, а да се сада омогући доношење буџета. У противном изјављује да не може гласати за овакав буџет. Г. Ранко Живковић, замера што и под ранијим Судом а и под садашњим није утврђен никакав програм општинских радова, што је требало учинити пре састава предлога буџета. Критикује рад Возног парка и наводи да има честих случајева злоупотребе возних сретстава. Наводи случај рђаве израде калдрме у појединим улицама од стране Опште Грађевинског А. Д. и пита како је ранији Суд могао ослободити ово друштво од плаћања општинских дажбина. Критикује рад општинских чиновника и наводи случајеве, где се показују спори и немарни у вршењу службе. У питању укидања трошарине и увођења приреза, изјављује да је трошарина заиста тешка, али да је треба кориговати, нарочито оне ставке, које интересују трговину, занатсгво и индустрију, а не-