Opštinske novine

Стр. 58

0Г1ШТИНСКЕ НОВИНЕ

бисмо, није био у стању да санира ни нови строги закон протчву непоштене утакмице. Тешка криза изазивала је одлучну борбу; да се привуче муштерија, да се роба истури из руку макар и по најнижој заради — чинило се све без обзира на морал трговачког пословања. У 1930 смањени су и волумен послова детаљне трговине и број радња. Волумен послова је опао, јер је смањена куповна снага београдског становништва. Редукција степена благостања београдског становништва у 1930 аутоматски је деловала и на смањење броја трговачких радњи. Друга појава овога опадања огледа се што скупе локале у центру иочињу да држе пекари (луксузно пециво, бурек) и продавци оријенталских посластица. Луксузних посластичарница све је мање. Док је пре неколико година реткост била видети празан локал и није уопште било случаја да неки локал по неколико месеци остане празан, данас су ове појаве врло честе. Има један специјални моменат који је у вину. То је климатска промена због које последње две године отсуствују право лето и права зима. У овој години нарочито огромне количине летње робе остале су непродате, а зимска роба, навучена у своје време, такође није имала нормалну потрошњу. Јесења сезонска роба највећим делом је пропала. Ова временска промена изазвала је у 1930 велике губитке и штете. Многе ликвидације трговачких радња дошле су као последица ове промене. Да анализирамо наведене чињенице кроз неколико статистичких података, који нам стоје на расположењу. По подацима Београдске Трговачке Коморе издавање одобрења за отварање трговачких радња у Београду последњих година кретало се овако:

1928

1929

1930

Јануар

92

59

85

Фебруар

108

71

75

Март

92

94

70

Април

68

99

71

Мај

101

74

74

Јуни

90

75

66

Јули

76

70

93

Август

92

72

88

Септембар

74

83

77

Октобар

95

92

90

Укупно за 10 мес.

888

789

789

Број издатих одобрења не показује неке значајније промене. Последње две године је мање него у 1928. Могло би се закључити да је прираштај трговачких радња у Београду стално исти. Али то је лице ствари. Наличје, међутим, изгледа сасвим друкчије. У 1930 просечно месечно издавано је 79 одобрења. Међутим, од јуна 1929 до јануара 1930 просечно свакога месеца 64 трговачке и занатске радње или је ликвидирало илч про-

менило сопственика (Трговински ГДаоник 21. фебруара 1930). У овај број ушле су само оне привредне јединице о којима је оглашено у дневним листовима. Непозната је, пак, статистика о многобројним тихим ликвидацијама, које се врше свакодневно. Ипак и ови нам бројеви показују да у 1930 није могло бити прираштаја трговачких радњи. Напрогив, појаве у београдској трговини у 19Г.9, које су резултирале из кризе, могу нас уверити о стварном смањењу броја трговачких радња. Од интереса је видети структуру издатих одобрења од Београдске Трговачке Коморе (статистика за првих 10 месеци):

бранше

1929

1930

Колонијално-бакалске

173

154

19.5%

Каване и продавнице ал-

кохолних пића

187

163

20.6%

Превозне — ауто такси

24

126

16.0%

Посредничке — агентур-

ско-комисионе

58

64

8.1%

Дрварске

56

42

5.3%

Шпекулативне

30

43

5.4%

Помодно - галантеријске

41

25

3.2%

Мануфактурне и текстилне

: 24

24

Дрогерије и слично

11

12

Извозничке

3

2

Књижаре и канц. матер.

11

14

Модиско - конфекцијске

14

13

Шпедитерске

8

12

Аутомобилске

5

5

Гвожђарске

5

4

Стакларско - порцуланске

8

5

Старинарске

6

12

Банкарско - мењачке

1

2

Еликтро - техничке

5

3

Кожарске

3

3

Разне друге

116

61

Као шго видимо, и у 1929 и у 1930 прво место заузимају каване и продавнице алкохолних пића. Затим долазе колонијално-бакалске радње, па онда превозна предузећа (углавном ауто-такси), посредничко-агентурске комисионе радње, шпекулативне, дрварске, помодно-галантеријске итд. На све остале бранше долази минималан број. Од свих одобрења издатих у 1930 год. 725 отпада на појединачне радње, 52 на ортачке, а само 12 на акционарска друштва. У детаљној београдској трговини преовлађује тип ситне радње ограничен на једну или две бранше највише. Та структура чини да су дистрибуциони трошкови још увек високи. Она онемогућује смањење режијских трошкова и чини да роба знатно поскупи док дође до директног потрошача. Сувише велики број радња, сем тога, поскупљује и теже условљава кредитирање. У међусобној конкуренцији око локала долази се до последице да се цене ових држе стално на високом нивоу. Овакво стање све више изазива по*