Opštinske novine

8*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 59

требу стварања великих трговачких магацина, чија би режија дозвољавала да трошкове посредништва сведу на најнижу меру. У 1930 знатно се проширио обим трговине на рате. Нас овога пута не интересују добре и рђаве стране овог начина трговања, али ћемо рећи да начин, на који се ова трговина у Београду води није добар. За трговце који га практикују можда и јесте, али за потрошача није. Ако у Америци извесни теоретичари тврде да је трговина на рате условљавала и одржавала до извесног степена народно благостање, у нас је она директно штетила интересе потрошача. Она у нас само одлаже плаћање уз осетно повећање. Повећање изнад нормалних тржишних цена креће се у овој трговини од 20—40% према врсти робе. То доприноси да моментано увећана потрошња значи за будућност (она је блиска и почиње са стизањем рокова плаћања) знатно већу рестрикцију потрошње. Сем овога, овај начин трговања има и других мана, које све углавном штете интересе потрошача. Друга би ствар била кад би се трговина на рате законом регулисала, кад би се радило на бази истих цена, само под повољни.јим условима плаћања. То би свакако ишло у корист потрошача. Али то претпоставља велике трговачке магацине снабдевене довољно сопственим капиталом. НОВЧАРСТВО У београдском приватном новчарству у току 1930 у структури и у погледу метода пословања нису примећене никакве промене. Никаквог новог оснивања, никаквог фузионисања, нити друкчијег улагања капитала. Једино се у току године десио наглији пад активне каматне стопе (на кредите). Активна каматна стопа код великих банака пала је за 4—б поена, али само за првокласне и максимално сигурне пласмане. За оне несугурније нешто је мање пала. Код мањих банака овај пад активне каматне стопе износи једва 1—-2 поена. Нормалном каматном стопом за кредит код ових завода још увек се сматра 16 и 18%. Код оних најситнијих она је још и већа. Примећен је, такође, и пад пасивне каматне стопе (на улоге). Ова је пала само код већих завода и то, према висини штедних улога, 0.50—1.50%. И у 1930 осећала се велика ликвидност проузрокована тешкоћама привредне кризе. Велика несигурност у извозничким пословима (у трговини земаљским производима) утицала је да београдски новчани заводи смање своје кредите на овој страни. И у давању кредита осталим привредним гранама банке су морале да буду врло обазриве. Што се тиче ангажмана у индустрији они за београдске банке скоро не долазе у обзир. У целокупном пословању примећавала се највећа обазривост.

Ликвидност београдских банака у 1930 и политика да се сретства пласирају што сигурни.је допринели су да је и Беогардска општина могла, под релативно повољним условима, да закључи један већи зајам. За београдско новчано тржиште то је био најзначајнији моменат у 1930. * Београд као новчано тржиште није се још израдио. Нажалост, и у 1930 није примећен ни један од знакова који би говорили у прилог јачања и изграђивања београдског новчаног тржишта. Највећи део београдског приватног новчарства не претставља тип савременог, модерног новчарства са успешним вршењем своје улоге у привредном животу. У својој већини београдско приватно новчарство је примитивно. У Београду има новчаних завода који, благодарећи висини свога капитала, вуку јевтини кредит од Народне Банке и овај после дају малим банкама у унутрашњости одржавајући на тај начин високу активну стопу. У залоге, робу, активни текући рачун београдско новчарство пласира релативно највећи део својих сретстава. Али је загребачко приватно новчарство 1928 у ову врсту пословања пласирало три пута више од београдског новчарства. Београдске банке немају изграђену филијалну мрежу (у 1930 Јадранско-подунавска банка је отворила своју филијалу у Скопљу, а Београдска Трговачка Банка у Деспотовцу). Насупрот тој неактивности, управо примитивности, организационим и пословним недостацима београдског новчарства у Београду се отварају и успешно послују филијале не само иностраног, већ и домаћег (загребачког) новчарства. У београдском новчарству преовлађује тип мале и средње банке. Ситних банака је више од половине. То се види из ове статистике: Са 5 и испод 5 мил. дин. уплаћ. капитала 32 од 5 до 10 мил. дин. „ „ 15 одШдо 20 мил. дин. „ „ 6 од 20 до 50 мил. дин. „ „ 4 преко 50 мил. дин. „ „ 3 Оволики број банака, а нарочито малих, за Београд и његову привреду је и много и нерационално. С друге стране то служи доказом да се Београд са својом привредом није још издигао на један виши ступањ, који карактерише јако новчарство са регулаторским утицајем на привредни развитак града. Београдско приватно новчарство налази се у стадијуму примитивног формирања капитала. То је, пак, формирање данас, у доба кризе,знатно успорено па се у виду отежаног и смањеног пословања манифестује и на београдском новчарству. Могућности зараде београдских банака у целокупној привредној делатности Београда у 1930 смањене су.