Opštinske novine
Стр. 190
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
хране, све док Београд не добије довољно шума, зеленила и паркова, све док хиљаде сиромашних туберкулозних болесника буду спавали у једној истој постељи са својим здравим укућанима и малом децом, односно све док економска, социјална и хигијенска снага грађана не буде била кадра да се одупре овоме злу ... За десет година рада извршено је у Београдском антитуберкулозном диспансеру 38157 прегледа код 19528 разних особа. Од овога броја је било туберкулозних укупно 6589 што чини 33,6%. Од свих туберкулозних било је: плућне туберкулозе 76,9%, туберкулозе жлезда и скрофулозе 11,4%, туб. плућне марамице 6,2%, туб. костију и зглобова 3,4%, осталих органа 2,1%. Дакле туберкулоза плућа према туберкулози других органа стоји као 3:1. Од плућне туберкулозе боловало је: мушких 41,6%, женских 43,7%, и деце 14,7%. Пиркеових реакција је извршено 2817, од којих је 57% било позитивних а 43% негативних. Прегледано је 4199 испљувака, од којих су у 26% нађене Кохове клице. Радиоскопија плућа извршено је 1926, од којих у 1930. години 1130. Лечено је: разним лековима 6442 лица 8512 пута, туберкулином 314 лица 4070 пута, инјекцијама 2899 лица 34916 пута, кварцлампама 4066 лица 33704 пута, вештачким пнеумотораксом 51 лице 244 пута. Четири сестре походиље извршиле су 10208 посета по становима болесника и нашле: да 3605 болесника живи у породицама (86%) а 586 као самци (14%). Засебну собу имало је у Београду 18,5%, а 81,5% живило је у заједничким собама са здравима. Од оних који станују у истој соби са здравима нашле су да 21,5% није имало чак ни своје постеље већ су спавали у истим постељама са здравима. Ово је најјача илустрација зашто се туберкулоза у Београду тако страховито шири. Од 3605 посећених породица 75,5% је имало по једног а 24,5% више од једног болесника. Исто тако 75% од свих породица имало је само по једну једину собу за живот, 14% имало је по две собе а само 11% више оделења. Од 4191 станова 47% је било нездравих, опасних и по здравље здравих, а камоли болесних и начетих. У својим собама је само 46% туберкулозних болесника имало пљуваонице, док их 54% није имало већ је пљувало ван пљуваоница. По годинама старости било је болесних:
Година
болесника
%
0—1
4
0,06
1—10
391
5,9
10—20
969
14,3
20—30
2.006
31,5
30—40
1.798
27,6
40—50
909
13,7
50—60
355
5,6
60—70
156
2,2
70—80
1
0,01
з овога
видимо да се број
оболења пе
ње до 30. године, затим опада. Највише је туберкулозних између 20. и 30. године (31,5%). По квартовима
било је туберкулозе:
Кварт
болесника
о/ Уо
Варошки
212
3,2
Теразијски
228
3,4
Савамалски
831
12,6
Дорћолски
644
9,7
Палилулски
1419
21,5
Врачарски
1590
24,1
Сењак
62
0,9
Топчидер
500
7,5
Околина
368
5,5
Ван Београда
722
10,9
Чукарица
13
0,1
Из овога видимо да је највише туберку-
лозе било у врачарском и палилулском кварту, где живи сиромашнији сталеж, а најмање у варошком и теразијском. Диспансер је својим болесницима ,поред лечења и лекова и бесплатно поделио из својих средстава: топломера 974, пљуваоница 1827, одела и постеља 600, брошура и летака 2080, књига о туберкулози 2600 комада. Бар у хигијенском погледу, ако не и у погледу морталитета од туберкулозе, иде се нешто напред. И то захваљујући на првом месту активности овог београдског диспансера. Тако на пример: 1928 г. засебну собу имало је 19% болесника 1930 г. засебну собу имало је 32% „ 1928 г. њљуваон. нису имали 46% „ 1930 г. пљуваон. нису имали 36% „ 1928 г. зас. пост. нису имали 37% „ 1930 г. зас. пост. нису имали 16% „ Ово је резултат диспансеровог рада, помагања и пропаганде. Рад диспансера служио је својим радом на част својим осниваоцима, а држави и Општини служиће и даље, очекујући од њих још већу моралну и материјалну помоћ.