Opštinske novine

Стр. 240

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

јих кредита обавезом сопственика да подижу известан тип кућа, а нарочито да у великим кућама граде мале станове макар и у најмањем броју. Показало се у практичном животу да се изградњом великих и луксузних апартмана не решава главно питање малог стана, које заслужује сву пажњу друштва и државе и о коме ће такође бити речи у оквиру овога чланка. Ни Државна хипотекарна банка из много разлога није могла код

Једна модерна зграда спретно решених малих станоба у Прагу. Спољна архитектура је само израз унутрашњег решења.

одобравања зајма да се руководи и овим више социјалним обзирима, тако да није условљавала зајмове чак ни подизањем ограниченог броја малих станова у великим зградама које садржавају луксузне апартмане. Невоље сопственика код издавања нових станова једним делом резултирају из нелогике ствари, у коју се запало несразмерним увеличавањем броја луксузних станова према малим становима, који у главном могу да подмире стварне потребе градског становништва. Не упуштајући се даље у опширно излагање питања ове врсте, напоменуо бих одмах

у почетку да је овде реч о оним мерама, које ма колико важне не чине суштину проблема станова- У том набрајању елемената који не дају битност ствари могли би смо ићи даље и са изНошењем многих контрадикција, које су иначе схватљиве и у складу са приликама које смо после рата преживљавали. Но, пошто то може бити предмет .једне специјалне и опширне студије на другом месту, покушаћемо да укратко изнесемо шта је питање станова у опште и тиме допринесемо његовом што правилнијем решењу. * Пре свега утврђујемо појаву да је питање станова, посматрано према његовој социјалној вредности, пре свега градско питање, но ако се схвати у своме правом значају оно у сваком случају треба да се простире и на село, ма да у ограниченом обиму и са изразитим тежњама да се задовоље потребе селака као таквих. Ја лично заступам гледиште далеко шире, према коме и село као људско насеље треба да уђе у област јавног друштвеног старања и да држава и Општина својим смишљеним мерама омогуће даље и правилно изграђивање сеоских насеља, на ко.ја се до данас није обраћала пажња. При томе нарочито истичем, за разлику од града, да у селу преовлађује тип куће сопственичке, боље речено домова у којима станују сами сопственици. У граду, за разлику од села, појављује се тип тако зване кирајџијске куће у којој и не станује сопственик, што значи да је разлика огромна како у социјалном тако исто и у економском и сваком другом погледу. Није случајно да наше старо законодавство не помиње нигде стан, него говори о кући (дому), једно питање које би специјално могло да интересује оне наше правнике који се старају да појаве, које на први поглед изгледају једностране и јуридичког карактера објасне социјалним и економским узроцима и тиме даду и прави смисао еволуцији права као таквог, чији се елементи стално мењају у сразмери промена које наступају на социјалном и економском пољу- Та каузална веза права и социјално-економских појава нигде се не испољава тако јасно као у случају који овде додирујем. По себи се разуме да законодавац прошлости није могао да говори о стану, јер га онда није ни било. У привредно-социјалној структури друштва