Opštinske novine

4

др. ђожидар Петровић, хемичар о Пробл.ем савременог снаодеван»а млеЕом

Од извесног времена Суд општине града Београда нреко своје Дирекције за социјално и здравствено старање нарочитоје посветио пажњу и активност у погледу предузимања енергичних мера ради санирања хигијенских прилика а понаособ ради контроле и побољшања снабдевања и промета животних намирница, нарочито млека, меса и хлеба у престоници. Строга ветеринарска контрола стоке, санитетска контрола млека, хлеба, меса и свих осталих животних намирница, укидање козара, организација потпуно савремене кланичне службе, проширење водоводске и канализационе мреже и т. д. све то сведочи о необичној хигијенској активности одговорних фактора, што ће без сумње благотворно деловати на општу хигијену и исхрану становништва престонице, а нарочито на сузбијање заразних и паразитарних болести што се намирницама за живот преносе. Све ово може само да радује пријатеље напретка наше престонице и нашег народа уопште. Ма да сваки зна какву улогу игра млеко у исхрани одојчета, мале деце и човека уопште, ми ћемо ипак пустити да о овоме каже још неколико речи чувени немачки физиолог професор Рубнер (Ре1сћ5ре8ип(3ће!{8ђ1а11.) „Пре рата у Немачкој се добивало 63% више беланчевине у млеку и 153% више калорија у млеку него ли у месу. У Немачкој је пре рата и на човека трошено 23,9 грама беланчевине из меса, док је из млечних производа добијено 39,1 грама беланчевине дневно и на човека. Дневно и на човека долазило је пре рата у Немачкој 1,156 литара млека а у вароши 389 грама млека и 18 грама путера". Значај млека као хране види се још боље из следећег упорећења: од 100 тоталних топлотних јединица (калорија) узетих у облику хране беху пре рата у Немачкој: у месу 15,76 % > ' у млеку 8,62%) V сиру 1,07%) 13,77% у млеч. произ. У путеру 4,08%) из чега излази, да се је у Немачкој без мало узело у организме хранљивога исто толико

у млеку и млечним производима колико и у месу. Да је млеко неопходна храна и за малу и одраслу децу нека послужи за пример факт, да је за време блокаде Немачке за врсме рата 1914.——1918. год. велика смртност код деце почела од онога времена, када је код деце, старије од шест година, млеко као храна морала потпуно изостати". Код нас у Београду троши се од прилике 200 гр. млека дневно на једно лице. Намера нам је да у следећем укажемо на проблем савременог снабдевања вароши добрим и јевтиним млеком. Питање снабдевања наших вароши добрим и јевтиним млеком није баш тако проста ствар. Доста је далек пут док млеко дође од кравље сисе до стола и потрошача и у главном он је код нас следећи: прање судова за мужу и транспорт млека, сама мужа (јутарња и вечерња) обично руком, цеђење млека, мешање и расхлађивање млека, пресипање млека у судове за транспорт, транспортовање и разношење млека, разливање (продаја) млека из исте катне и једним истим судом за мерење (циментом) потрошачима у њихове судове, каткада пресипање млека из 1 'едне канте у другу и мешање, прање домаћих судова, кување млека и тек тада појава млека на сто. Овако манипулише млеком наш млекаџија са села или са периферије Београда. Не сви али добар део београдских млекаџија сипали су у млеко бунарске, чесмене или пак водоводске воде. (Види саопштење Д-р Бож. Петровић, „Млеко са београдске пијаце", у Гласнику Централног хигијенског завода, св. 4—6, 1930 год.; Д-р Ст. 3. Иванић, „Бактериолошка вредност београдског пијачног млека", у „Београдским Општинским Новинама", св. 8, 1929 год.). Сада је ова врста фалсификовања млека много ређа. Као што се из горњег види, доста могућности има млеко да се од кравље сисе до потрошачевог стола загади мање или више, шкодљивим каткада и патогеним клицама, док се у случају скидања масти и наводња-