Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 585

них мајки, одмах после рођења, остају здрава, развијају се и живе као и сва друга деца. Ми дечји лекари сматрамо, да та директна наследност сигурно не постоји, али сматрамо да код извесног броја деце ипак постоји нека наследност изражена у виду рђавог, слабог терена, на коме туберкулозна клица може да успева, нарочито ако је дете у зараженој околини и живи под тешким социјално материјалним околностима. По кад кад виђамо још одавна помињан нарочити изглед деце туберкулозних родитеља, који ћемо да изложимо у следећој слици: бледа, мршава деца, са издигнутим лопатицама, узан, издужен, угнут или пљоснат грудни кош и маљаста леђа и дуге, густе трепавице, које дају нарочити изглед лепих очију, допуњују њихов изглед. То је тај нарочити изглед назван хабитус фитизикус т.ј. туберкулозан изглед и састав. И у нашем народу постоји погодна изрека за такву децу: „црв је већ у плоду и зато плод вене и рђаво се развија". То значи, да подмукло и скривено огњиште болести постепено утиче на организам и нагриза га. Али и из овога видимо, да и тај специјалан изглед туберкулозног стања, не може да се узме као један сигуран и сталан доказ наследности туберкулозе. Прво, сва деца туберкулозних родитеља не изгледају тако, а друго већина њих и поред таквог изгледа остану здрава и жива ако се заштите јер нису болесна, него само слабуњава и мање отпорна. Што су у неким породицама деца више изложена туберкулози, то је свакако за то, што су изложена чешћим и обилнијим нападима туберкулозних бацила, које сеје неки туберкулозан у породици (најчешће мати или нека стара мајка са вечитим туберкулозним кашљањем). Такви чланови породице за себе нису опасни и могу дуго да живе, али сеју око себе заразне клице, које деца примају. У другим породицама пак услед непогодног начииа живота: оскудна храна, општа материјална беда, нездрави станови, густа и нездрава насеља, радничке класе и сиромашне породице — служе као сигурни узроци за ширење болести. Случајеви туберкулозе код одраслих, које на жалост тако често виђамо нарочито код нас, то су обично већ у ранијем детињству заражена лица и код којих се је болест доцније појавила услед специјалних околноности. Узмимо за пример младиће са села, дотле здраве, који због студија или заната иду у велике вароши и где услед неповољних животних околности, заморености у раду и рђаве исхране, а живећи у нездравој велико-варошкој атмосфери, почињу да слз.бе, орглнизам губи отпорну снагу и дотле притајена зараза почиње да узима маха и болест се нагло појави. Овде морамо да поменемо истините речи .једног научника, да смо скоро сви ми

још у детињству заражени туберкулозом, али сви у животу не постајемо туберкулозни. Зашто и у војсци имамо туберкулозне војнике, када су савесне и строге рекрутне комисије примиле само здраве и способне младиће? Свакако што још раније у детињству заражени организам младића, дотле по изгледу здравих, услед већег и напорнијег рада, који војничка служба захтева, губи отпорност и дотле притајене клице узимају маха; надвладају организам и болест се јави. У здравом и отпорном организму туберкулоза се неће тако лако појавити. Наследност може да измени отпорност нашег организма за заразу или развиће болести, али не може да створи болест, јер знамо да се ова зараза ствара после рођења, а нарочито је породичног порекла. Једна статистика из Америке показује овакве примере. У сиромашним породицама, где су били родитељи са отвореном туберкулозом има 67 % туберкулозне деце још од раног детињства, 22% деце у породицама, где су били 1—2 члана туберкулозни. На против у лородицама, где није било туберкулозе, било је само 2 % деце, која су постала туберкулозна. Из овога се јасно види какву улогу игра породична инфекција. Поменимо и неретке случајеве у породицама, да 1,2 или више детета постају туберкулозни или умиру од туберкулозе или туберкулозног запаљења мозга, док су отац и мати здрави. Узалуд се тражи узрок томе, а заборавља се, на њихове раније, залечене плућне катаре и који су били сигурно узрок заразе код њихове деце. Или пак поменуте, привидно здраве старамајке, које несметано шире заразу око себе од, које најпре деца страдају! Честа је из неких разлога и ова слика: привидно здрави родитељи или привидно здраве стара-мајке, а у свакој генерацији те породице је по неко дете са туберкулозом у куку и рамље, или у кичменом стубу — грбаво или умре од туберкулозног запалења мозга или плућне туберкулозе. Наследност у погледу стицања неотпорног и слабог организма долази у обзир само као чињеница другостепене вредности, јер ако се гакво дете — понављамо — издвоји, и то одмах издвоји, од својих болесних родитеља оно ће бити здраво и напредно дете. Мишљење о директној наследности туберкулозе треба за сада оставити и треба се борити противу заразе од ње. Главно је издвојити дете од туберкулозних родитеља одмах, па и онда, ако се већ и заразило у неколико, јер имамо примера да дете, бавећи се и даље поред своје болесне мајке, прима заразу једну на другу и тако дође до тешког оболења, а издвојено за рана, још лако заражено, могло би бити сигурно спашено. Дело социјалне хигијене, које треба да остваримо састоји се у раном издвајању де-