Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 599

Први наш проблем био је како, када и где треба да дамо нашој деци сунца и ваздуха. Јасно је, да је то наша дужност још при првом удисају детета, па још пре, док још дише у мајчиној утроби. Млада мајка и цела породица мора имати здрав и светао стан. У последње време покренуто је ово питање активно и пожртвовано са стране Београдске општине, али потребна је и овде најшира сарадња позваних фактора како би сазнање о томе, какав је стан породици користан продрло у најшире слојеве народа. Јер није само довољно, да се законом одреди, да једна трећина или половина или чак још више градилишта не сме бити искоришћена за зидање и мора остати за двориште и за башту, него и наш народ мора бити толико

Одељеље дечјег обданишта (Веч)

просвећен у култури свога дома, да неће да станује у малим, мрачним, влажним и смрдљивим рупама. С једне стране законске и јавне мере а с друге стране свесна жеља појединаца за здрављем и животом решиће успешно проблем грађења станова. Статистика наших рђавих станова и статистика оболења и умирања код нас од туберкулозе су и због тога тако катастрофалне, пошто је прираст Београда носледњих година био ванредно велики, а радништво које долази у Београд, долази са села. У свим статистикама великих вароши био је морбидитет и морталитет од туберкулозе велики ако радништво још непосредно потиче од земљорадника, јер непо • вољно утичу на његову природну отпорност промењене животне прилике као и скроз нехигијенски начин живота. Индустријализиране вароши показују боље резултате, јер је њихово житељство већ знатно боље упућено и просвећено у питањима здравља. Стога је код нас важно, да све установе, које наши надлежни, јавни фактори подигну за наше грађанство буду што лепше и хигијенскије уређене. Често се чују примедбе како је о-

пасно да азили, опоравилишта и лечилишта буду лепа и ако је то потребно за успешно сузбијање болести, јер људи који су једном живели под таквим условима неће се више снаћи и задовољити у својој средини. Ако је то истина онда смо у борби против туберкулозе већ далеко коракнули напред, јер барем они, који ће се вратити кући, покушаће да у будућности живе према принципима хигијене и да траже одговарајуће станове. Тако ће једном броју наше деце још првог дана бити осигурано благотворно дејство сунца и ваздз^ха у родитељској кући. На улазу најлепшег дечјег обданишта у Бечу стоје речи великог поборника за здравље својих суграђана, професора Д-р Тандлера: „Доживљаји из детињства су судбонос-

У једном одељењу дечјег дома у Вечу

ни за цео живот". Па кад сам прегледала цело обданиште чије су дечје просторије окренуте према југу, са разним оделењима и дивном дечјом радионицом, двориштем и купатилом, имала сам осећај, као да пролазим кроз један храм, који је посвећен култу здравл>а дечјег ума и тела. Верујем да ова деца неће бити никада у стању да греше свесно против свога здравља па ако и погреше, покајаће се благовремено, јер њихови доживљаји из детињства су заиста судбоносни. Дакле како, када и где треба да пружимо нашој деци основу за живот: увек и свуда. Почевши од родитељске куће, дворишта, баште, забавишта, школе, опоравилишта, паркова па до васпитања наше деце, да воле природу, да открију све њене лепоте, којима је околина Београда и наша домовина тако богата. Сваки од нас треба да помаже величанствен храм, који је посвећен култу здравља наше деце и свако од нас треба не само за ових мајских дана него свакодневно да моли било сретствима, радом или речима: „ДајмО' деци сунца и ваздуха".