Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
-• - •
Стр. 601
ког разлога. За ствар је то чак и од нарочите важиости. Додуше, димензије траженог камена не разликују се међу собом у особито великој мери, али се ипак разликују и за купца то није безначајна ствар. Могло би се рећи да би њих требало разликовати, чак и да то није нарочито условљено. С друге стране, разлике се не могу игноровати већ ни по томе, што морају, као што то и логика захтева, улазити у рачун о цени и вредности испоручених количина материјала. Увиђавно је дакле да правилно решење проблема има подједнако значаја и за испоручиоце и за општину... Улазећи у студију овог проблема мора се одмах признати да при испоруци једне одређене количине оваког материјала облик и величина појединих елемената („коцака"), исто као и пропорција, у којој се они појавЉ УЈУ> доиста и морају бити од значаја. На први мах изгледа, додуше, свеједно, па чак и да је без утицаја на ствар: да ли ће у једној одређеној тежини — вагонска је тежина 10000 кг. — бити више или мање једне од ових двеју врста „коцака", пошто се укупна тежина не мења, а цена се односи на укупну тежину. Количина купљене масе остаје у сваком случају иста. И многи испоручиоци стајали су на том гледишту. Међутим такав је закључак нетачан. Ствар добија сасвим други облик, ако се при овоме уведе у рачун циљ, коме је камеаа маса намењена и начин, предвиђен за његово достигнуће. Намењени ређању по једној извесној површини, ови призматични комади даваће и при истој укупно.ј тежини различне вредности површина, које се њиховим основама покривају, ако су им димензије и пропорција, у којој се појављују, различни. И при оцени овог случаја мора се поћи од тог факта. Несразмера, боље речено: значај различних размера у количини појединих елемената пада у очи одмах, чим се узме на ум површина, која се том масом има покрити. Маса камена с тежином од 10000 кг. у облику призама с димензијама 10X10X12 см. (основа 10X10) покриће мању површину него иста количина масе у облику призама 8X8X10 см. Квадратни метар дакле у ова два случаја неће бити исте вредности, према чему ни вагонска цена не може остати иста с оном, која је условљена неком другом пропорцијом елемената.... Тако се показало да према овим принципима треба изнаћи поступак за тачан прорачун вредности испорученог материјала и односну заштиту општинских интереса. Ми смо стога предложили једну методу, која нам се чинила да ствар решава и теоријски и практички правично, а која је имала част бити и усвојена и у овом послу примењена. Ови редови су и намењени да је прикажу и другој публици.
Доиста, занемарујући мале површинске неравнине и неправилности у обради — уговорени услови одређују и до које границе може бити тих неравнина и неправилности и схватајући испоручене „коцке" као правилне геометријске полиедре (призме с квадратном основом), лако се увиђа да производи из запремине и тежине појединих полиедара у уговореној пропорцији, (тј. број коцака) и у пропорцији, нађеној експериментално, при пријему, стоје у правилном односу с површинама, које односни проценти покривају, па према томе и с ценама, које тим процентима одговарају. Према томе се дакле лако може одредити и стварна вредност вагона камена, чија пропорција двеју врста коцака одступа од условљене: има се изнаћи б рој појединих врста коцака у вагону (за однос 80% :20% и испоручени) има се изнаћи величина површине, коју покривају основе односних процената коцака и напослетку поставити сразмера између цена и површина, на које се односе. Тако ће се доћи до једног елегантног решењаОзначимо дакле специфичну или запреминску тежину неког камена у питању са и; нађени проценат ситних коцака (с димензијама 8X8X10) са р, а крупних (с димензијама 10Х 10X12 см.) с р 1 ; број ситних коцака у вагону према уговору с /V, а број крупних коцака у вагону опет према уговору с Д", број ситних коцака у вагону према нађеном проценту с п, а број крупних према нађеном проценту с л 1 ; површину, коју покрива број ситних коцака према уговору с Р а површину, коју покрива уговором претпостављ>ени број крупних коцака с Р 1 ; односне површине, које се могу покриги испорученим бројем ситних и крупних коцака, са / и Р; збирове површина у оба случаја са Р и Т; вагонску цену по уговору с IV а према нађеном стању с XV { ; — па ћемо имати: 1) Р'= 100 —р ;№ = 1^6!) 5 8 156,25р , 83,33р 1 3) п = — -; н 1 = 5 8 4) Р = N • 0,0064 = 8 °; Р' = № • 0,01 = 16 ' 6 ' 8 5 0,83р 1 5) I = п • 0.0064 = {' = п 1 • 0,01 = ' 3 8
') 10.000 кг. = 10,000,000 сшЗ;
ђ 10,000.000 сш 3 : (10X10X12)
6) р=Р+р! = 96,6; Т = {+{'=
р+0,83р' _ 83+0,17р
[10,000.000 : (8X8X10)
.,»7.