Opštinske novine

Стр. 650 ——: — — ~ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Цене месу на београдским пијацама у 1930 години; изражене у динарима

Цене на пијаци и у касапницама

Јануара

Фебр.

Марта

Априла

Маја

Јуна

Јула

са Н о >> и 03 <

Септ.

Октобра

Нов.

Збир цена

Просечне цене

н а

Говеђина 100 кг. жива мера

72Ш

725.-

756.25

805.55

818.75

801.87

787.50

788.86

756.-

749.57

741.25

8.452.47

768.36

Телетина 100 „ „ „

1.612.50

1.556.25

1.431.25

1.288.86

1.437.50

1.328.12

1.293.75

1.210.41

1.381.-

1.438.54

1.415.62

15.393.80

1.399.43

Свињетина 100 „ „ „

1.334.37

1.475.-

1.452.12

1.380.2)

1.351.04

1.178.12

1.115.62

1 098.94

1.097.91

1.047.91

993.75

13.524.98

1.229.45

Јагњетина 100 „ „

—

-- •

1.315.62

1.117.70

1.181.25

1.128.12

977.25

1.079.16

1.190.82

1.136.27

884.3/

10.316-56

1.111.84

I овеђина 1 ксд месара

15.62

15.-

15,-

15.—

16.25

18.87

17.58

18.—

18.-

185.32

16.84

Телетина 1 „ „

26.62

25.75

23.75

24.-

24.66

22.93

23.-

23.

23.-

23.—

23.-

262.71

23.88

Свињетина 1 „ „

22.50

23.—

23,-

22.05

23.-

20.50

18.50

19.35

18.79

19.91

19.87

230.47

20.95

Јагњегина 1 „ „

35.62

29.56

21.06

15.55

12.90

13.87

15.—

15.-

15.—

15.-

203.56

18.5 ј

Говеђ. телет. свињ. по 100 кгр.

3,668.74

3.756.25

3.639.62

3.474.61

3.6Ј7.29

3.308.11

3.196.87

3.098.21

3.234.91

3.236.02

3.150.62

37.371.28

1.132.45

м » » по 1 „

64.74

63.75

61.75

61.05

63.91

62.30

59.08

60.35

59.79

60.91

60.87

678.50

20.56

вих кобасица и ужичке сланине. Говеђина не конкурише београдским месарима. Цифре нам показују да је баш говеђина поскупљала, док су све остале врсте меса појевгињале. Говеђина је, додуше, поскупљала и у живој мери на београдској марвеној пијаци, али је она више од тога поскупљала у касапским детаљним ценама. Говеђину троши све становништво и њена потрошна количина је као 50.56% свеукупне потрошње меса и прерађевина. Из просечних месечних цена говеђине жива мера, видимо једно повећавање од 46.49 динара по 100 килограма, а код просечних месечних цена у касапској продаји по килограму повећавање од по 1.22 дин., односно по 122 динара... Ове касапске цене еу, од августа до новембра, биле веће од полазних јануарских цена за 2.38 дин.; односно за 238 динара по стотини килограма... У овој чињеници се крију разлози месарског отпора према увозу и конкуренцији, али се у њој исто тако налази и објашљење за највећи део онога више но десетопроцентног умањења потрошње меса у Београду у прошлој години. Оно што унеколико чини увозна конкуренција код других врста меса, требало би постизавати пијачном комуналном интервенцијом у питању говеђине. Има зато више познатих начина: треба их само хтети принципијелно и практично акцептирати... Код телетине видимо, напротив, сасвим обрнут случај. Њена је жива мера за сто кгр. појевтинила просечно по 213 .07 динара, а у детаљној касапској продаји по 2.74, односно по 274 динара. Дакле, више појевтинило у корист потрошача за 0.61 по килограму, од онога појевтињавања на марвеној пијаци у корист месара. Ја, али телетина има поред увозне конкуренције и мању потрошњу уопште — само 10.56°/° укупне кланичке лиферације — и може лако да се редуцира у конзуму. Код свињетине је била просечна месечна цена за живу меру у паду за 104.92 ди-

нара, а у касапској детаљној продаји за 1.55, односно за 155 динара. Дакле, опет знатно јевтиније у корист потрошача, јер је ту присуство оне увозне конкуренције. Код јагњетине и овчетине нисмо се упуштали у процењивање ових пијачно-касапских цена због тога, што су оне поглавито сезонске и што се мењају неколико пута у години, Ако апстрахујемо за момент коефицијент касапског поскупљивања меса уопште, изнад цена које важе на марвеној пијаци, и ако формално усвојимо данашњи размер тих цена, па учинимо критички осврт само на оне разлике које се јављају код осцилација цена различитих месарских врста, видећемо јасну тенденцију политике поскупљивања. Месари су заклали у целој прошлој години 20.852 крупна говечета: волова и крава, а по рачуну трошаринске централе био је довоз живе крупне стоке од 12.500 килограма. Ако је меснати нето код крупне стоке само 60% брута, онда су месари имали пред собом пијачну понуду у крупној стоци од 27.777 грла. Односно више но што су они преузели за неких 6.925 грла. То значи да је понуда стоке била већа од касапске потражње за 24.94°/»... То је за месаре један врло повољан момент на сточној пијаци, па ипак су сточне говеђе цене отишле у прошлој години сасвим супротним правцем. Трошарински подаци о догону ситне стоке на београдску марвену пијацу: овце, јагањци, козе, јарад, прасад и телад, показују такође пијачни вишак над касапским конзумом од неких 167.000 комада. Овај вишак је, као и код крупне стоке, делом отеран на иностране пијаце, а делом враћен са београдске марвене пијаце као непродат. Тај момент такође показује реалну могућност за једно планско комунално-апровизационо интервенисање на сточној пијаци. Уопште узевши сви месарски артикли и прерађени производи имали су у прошлој години овакве цене по месецима: као 95%, 91.42°/», 83.72°/», 84.15%, 83.11%, 77.64%,