Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 653

Умирање од туберкулозе и од акутних заразних болести је два и по пута веће у Савамали него на Теразијама. Јер, у Савамали умре годишње од тих болести по један на 222 становника, а на Теразијама тек на 550 становника. Са теразијских прозора виде се савамалски кровови и дворишта, до којих се стиже за три минута пешке; па ипак је ту, ето, једна оволика разлика... Последња усправна рубрика у овој таблици показује градуелни однос смртности од туберкулозе и акутних заразних болести у свима квартовима Београда. Они су више но карактеристични. Свуда је имовинско стање већине уопште, а исхране и стана посебице, ударило свој печат и на саму смртност становника. Ове чињенице у бројевима показују да је човечији организам мање отпоран према болестима тамо где се станбено горе акомодира, а лошије и недовољно храни, него што је тамо где гога довољно има.

средно иза рата, био морталитет на °/ 000 ста новника од 110—150, дотле је он у Београду био у 1929 години 165, а туберкулозни процент 23.7, према 9.7—15.4 од сто умрлих у поменутом иностранству. Највећи део овог нашег морталитета и туберкулозног греха почива на нашој пијаци животних намирница. Туберкулоза се у Београду стално појачава према размеру укупне смртности:

Године 1927 1928 1929

Смртности 2932 3218 3418

Од туберк. 590 739 811

процент 20.12 22.96 23.72

Ово је објективно узевши таман у линијама опадања потрошње квалитативних врсти животних намирница: меса, млека итд. Ако туберкулозном броју додамо и бројеве умрлих од плућних и стомачних болести уопште, којих је било у 1927 години 483, онда би њихова подела по квартовима и на сваку стотину њихових становника изгледала

Смртност од туберкулозе у Београду и у другом свету

Е

Од туберкулозе

У времену 1920

«Ј X

у опште

по половима

или 1921 године

ОЗ

К |=1

оз

ГЗ

Остз сс аз 3

ОЗ

сз

ж з: «=( О

5 2- 3

§ « 3 Г§ >1 4

оз О. ?. 1= ш а р. V *о

Е* . о а о

« . О д о

у Београду 1921, пописне год.

и X аз е*

«=: о X

ч и В

си 03 3

СЗ Г

Си и О Ч) 10

1927

2932

590

20,12

22,12

17,66

Смртност на сваких 10.000 становника

1928 1929

3218 3418

739 811

22,96 23,72

24,09 26,62

21,50 20,11

Укупно умрло Од туберк. „

110,6 9,7

111 ,3 12,7

121,1 11,3

133,9 9,7

144,5 18,0

150,0 15,4

165 23,7

Ово даје довољно повода и оправдања да се указује на у гврђену општу недовољност исхране код нас, и, да се истражују главни комунални узроци ове стално повећаване недовољности. Пре и више од свих других узрока пијаца је та која распрема место у гробљу за слабо храњене становнике! Већина Београђана лишена је својим пребивањем у Београду сунца, ваздуха, зеленила и безбрижности. Упрегнути непрекидно у рад и стварање срестава за живот, од данас до сутра, они су жртвовани свима утицајима постепеног физичког уништавања. Ако се таквоме становништву не обезбеди комунална интервенција на пијаци животних намирница; не заштити бар нормална калорична исхрана, онда је такво становништво здравствено изгубљено. Санитетска контрола, апровизација, квалитет и Дене на пијацама су највиша потреба већине Београђана. Тек после подмирења ових потреба долазе одмах на ред станбени, грађевински и други комунални задатци. Док је у Данској, Шведској, Холандији, ШвајцарскоЈ, Енглеској и Немачкој, непо-

овако: Теразиски 0.10; Дорћолски 0.15; Топчидерски 0.16; Варошки 0.19; Савамалски 0.19; Врачарски 0.20; Палилулски 0.21. Ово гакође показује да су и овде поглавито социјални узроци изазивачи оболења и смртности. И ту је недовољна исхрана условила недовољну отпорност човекова организма према оболевању и умирању. Истина је, и врло утешна за све нас што живимо у Београду, да се умирање од туберкулозе у последњим годинама умањује, према проценту умирања од исте болести у годинама пре рата. Томе су извесно допринеле знатне хигијенске поправке: увећана канализација и водовод, и улепшана калдрма у читавој половини града. Затим, извесне станбене поправке код јачих социјалних група, јако увећање домаћих купатила, па санитетско медицинска интервенција диспанзера, амбуланти итд. Нарочито је код тога имало један благотворан утицај поратно скраћивање раднога дана у фабрикама, радионицама и трговинама, и, увођење социјалнога осигурања за радништво и њихове породице.