Opštinske novine

4

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 667

нализацијом, живе обично пацови, поред мишева којих свуда има. Нове пијаце, са животним намирницама, услед својих бетонских постројења, сада су поштеђене од мишева и пацова. По свима старим зградама, од полутврдог и дрвеног материјала са блатом, као и по свима влажним и непроветраваним становима у приземљу, налазе се обично стоноге. Комараца има највише поред воде, у близини паркова и по сниским и влажним местима; док мува има свуда, где год се осећа мирис од органских материја, трулежи и по отвореним ђубриштима и сметиштима. У погледу мува изгледа да Београд стоји понајгоре од свих великих градова. Таква, отприлике, изгледа слика наше престонице, са оне тајанствене стране, која се споља не може да види. Код оваквог стања ствари одмах нам се сама намећу и ова питања: 1. Има ли наш град субјективних и објективних услова да се бори са успехом против горњих многобројних здравствено хигијенских непријатеља. 2. Чија и какава треба да буде иницијатива у тој борби? 3. На каквој основици треба организовати ову борбу? На прво стављено питање, одговор би био следећи: а) Данашња наша Општинска управа, са једне стране, Општински санитет и велики број лекара у Београду, са друге стране, и велики број јавних радника и свесних грађана, који би се радо ставили у помоћ оваквој акцији, са треће стране, могу бити довољна гаранција за субјективне услове, ради озбиљног почетка и вођења поменуте борбе; и б) Велика популарност овог свакодневног домаћег питања, непосредна заинтересованост наших грађана да се ослободе овог зла, урођено лично искуство и навика у тој појединачној борби и склоност сваког становника да поднесе извесне мале жртве у том циљу, поред и још других повољних околности, све то скупа јасно говори да могу бити заступљени и објективни услови. На друго постављено питање, одговор би био само овај: Иницијативу, за једну озбиљну, општу, систематску и планску акцију, у борби против инсеката и штеточина у нашој престоници, треба да има у својим рукама, првенствено, наша Општина. Ово је потребно из више разлога, а у првом реду из ових оправданих разлога и то: а) Што је она преставник заједничких интереса грађана и вођа комуналне политике и заједничких интереса грађана и вођа комуналне политикЈе и заједничких акција престо-

нице, почевши од најмањих, па до највећих и најзначајнијих; б) Што се њен ауторитет и њена брига и старање за грађанство, најлакше и најјаче може осетити и ценити, баш на тим питањима, где се везују најшире масе и где не могу да се праве никакве личне или друге разлике; в) Што је приватна иницијатива, у својим досадашњим резултатима и по овоме питању, показала највећу хетерогеност у схватањима и врло мали успех; и г) Што сви изгледи и све досадашње чињенице јасно говоре, да се ова опасност стално повећава и не смањује и да се она, без широко обухватних и најозбиљнијих општих мера не може и неће никад смањити и отклонити. Треће питање, које се односи на избору срестава и организацији начина борбе, за нас је, сада, најважније питање. Колико нам је познато, до сада, ни једна ранија општинска управа код нас, није се озбиљно запимала овим питањем, нити је пак предузимала какве опште и значајније мере у том правцу. Са те стране, ми не би могли да извучемо никакво искуство и никакве практичне користи. У другим, великим европским градовима, овоме питању поклања се доста велика пажња и примењују се опште и озбиљне мере, које су, мање или више, свуда сличне. Многе велеградске Управе, у циљу уништавања инсеката и штеточина, употребљавају нарочите дезинфекционе апарате, ради ширења специјалних хемијских елемената и гасова, намењених за ту сврху. Помоћу таквих апарата, у појединачним случајевима, врши се дезинфекција просторија и читавих зграда, али, у случајевима опште борбе против штетних паразита, ова акција обухвата, једновремено, читаве квартове и читава предграђа, како би се спречио и онемогућио прелаз паразита, са једног места на друго безоласно место. Разумљиво је да, за овакве шире акције и на овакав начин изведене, дотичне градске општине морају располагати и са великим бројем дезинфекционих апарата и са приличним бројем извежбаних особа за руковање овим пословима. Све то, пак, повлачи огромне издатке из општинских финансија. Нашој општини, чије преоптерећење финансија не могу да се упореде са финансијама великих и богатих европских градова, ми не можемо ни препоручивати горњи начин борбе против инсеката и штеточина, јер би самим тиме целу ову намеравану акцију још у самом почетку осудили на чекање. Напротив, наша намера је, а и наша жеља, да се не чека скрштених руку и да се ради са оним што имамо, што се може и што би нас најмање кошгало.