Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 673

израдила је скалу за плаћање обезбеђења и службености гробница; даље је Штедионица за рачун Општине исплаћивзла износе за експроприсана имања, прикупљала прилоге за сиромашне грађане; одобравала Општини у два маха ломбардне зајмове и пренела код себе општински ломбардни зајам од 12 мил. дин. закључен код Државне Хипотекарне Банке. Укупни промет са Београдском општином, без ломбардних зајмова, изнео је 134.7 мил. дин. Нарочито заслужује да буде истакнута акција Општинске Штедионице у циљу организовања омладинске штедње. Њен је циљ да од данашње деце створи будуће економски јаке грађане, у којима ће бити развијен смисао штедње. После одличног успеха у основним школама октобра 1930, ова је акција проширена и на занатске школе. Кредитни послови су, такође, на путу да се развију у већим размерама што ће ићи паралелно са прикупљањем улога на штедњу. Стални пораст улога је неминован обзиром на поверење, које је Штедионица стекла и које је код београдских грађана све веће. Тиме ће расти и кредити, које ће Општинска Штедионица стављати на расположење економски слабим привредницима и грађанима. У ову групу послова спадају и зајмови на залоге- Развијање овога посла скопчано је са многобро.јним тешкоћама, које ће временом бити преброђене. На тај начин београдски грађани биће ослобођени приватних заложних установа, од којих многе раде несолидно, штетећи интересе залагача. Трећу крупну меру у овој новој фази претставља одлука о наименовању комисије за проучавање питања снабдевања Београда млеком и хлебом о чему ћемо детаљније проговорити у наредном поглављу. Снабдевање Београда животним намирницама Економски и социјални значај питања добро организованог снабдевања Београда најважнијим животним намирницама довољно је у „Београдским Општинским новинама" продискутован и проучен. Данас се ово пигање налази на проучавању пред званичним форумом одређеним од стране Суда Општине града Београда. То значи да је питање дошло у домен званичне комунално-политичке акције. Сигурно да не претерујемо када кажемо да овај моменат у историји наше комуналне заједнице претставља датум, чији се значај данас још не може у правој мери да просуди. Комунално-политичка акција наше Општине почиње да дела и у области својих економских задатака, који су до сада стојали ван њена домашаја. Тиме привредни живот Београда добија гаранције да ће се са ове стране у будуће водити рачуна о унапређивању локалних услова економског

напредовања и активитета, а тога до сада није било. Почињући рад у овоме правцу Београд ће ускоро имати најрационалнију организацију снабдевања млеком и хлебом. Питања се проучавају и ускоро њима ће се позабавиги и општински одбор ради дефинитивног одлучивања. Организација снабдевања Београда млеком мисли се извести на тај начин што ће се основати Централни завод за пастеризирање млека, који би добијао млеко од организованих задруга из ближе околине Београда. Све ове задруге биле би организоване у савезу уз обавезу сталног лиферовања одређених количина млека. Рачуна се да би ове задруге могле да подмирују сву потрошњу београдског становништва. Даља организација је замишљена тако да се оснују три сабирне станице код којих би се вршила и класификација млека : за продају и за прераду. Оно намењено продаји слало би се Централном заводу, који би га, по обављеној пастеризацији, слао продавницама. Ове продавнице биле би основане у свакоме кварту. Млеко би се продавало у затвореним флашама, херметички затвореним и са жигом завода. О свему овоме постигнут је споразум на конференцији између претставника Општине и Министарства пољопривреде одржаној почетком априла. Према закључку ове конференције изградњи Централног завода за пастеризирање млека приступило би се у најскорије време и завод би се подигао још у овој години. Не улазећи у испитивање хигијенских користи овакве једне организације за снабдевање млеком без које није данас ни један велики град, ми ћемо да изнесемо материјалну страну користи. Млеко, и ако у исхрани људској игра важну улогу, у Београду се релативно мало троши, јер је скупо. Потрошња у 1930 била је 14,384.520 лит. или 62 лит. на главу. Ово је по рачуну за 230.000 становника. Али како се из најновијих података види да Београд има преко 240.000 становника снда се цифра просечне годишње потрошње млека по становнику Београда ректифицира на мало више од 59 литара. Па и у ових 59 литара, и поред тога, што су скупо плаћени, ко зна колико је било воде и зараза. Шеф тржног надзорништва и економата Општине у Земуну у „Времену" од 27 фебруара т. г. о млеку је изнео следеће: „Град Земун троши дневно око 5000 лит. млека. Узимам најмање границе досипавања воде тј. 10% што чини 500 литара. Када се узме у обзир да се млеко продаје по 3 дин. литар излази да се дневно троши за 1.500 дин. воде, а годишње то износи 547.500 дин. Та иста пропорција фалсификовања млека врши се и скидањем кајмака тако, да је и ту превара на одузетој масти скоро иста, или