Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 685

тога излази да је постојало доба, када је само један део Београда био над водом, а ниже делове покривало је још старо Панонско језеро. У једно време, кад је већи део београдског земљишта већ био над водом, Панонско језеро увлачило се у заливима у београдску површ. У томе стадиуму, који Цвијић назива булбулдерским стадијумом, под водом су биле само долине Булбулдерског, Бањичког, Мокролушког и Топчидерског потока, до Дедиња и Котутњака. Затим она широка и права долина, којом води пут од Топчидерске цркве до Бањице. (Улица генерала Ковачевића). Око свих тих долина и данас се познају обалске линије некадашњих залива. Оне се

Један обредни суд из Винче у облику плоћке.

јасно виде са обе стране Топчидерске реке до Дедиња. На њима је Топчидерско гробље. Распознају се око Мокролушке и бањичке долине и око Булбулдера, нарочито изнад Тркалишта. Ташмајдан је био обала језерског залива у булбулдерском стадиуму. После отицања језерске воде из ових залива, у некима од њих су се развили данашњи поточићи. Београд је дакле некада био прави рт, који је испресецан заливима штрчао над пространом површином Панонског језера. То је било крајем терциарне геолошке периоде или нешто раније, кажу стручњаци, који су се бавили испитивањем београдског тла. 1 )

Ј. Цвијић, Глас 1-ХХ1Х; 0. М. Милојевић, Опис пута словенских географа 1930. год. с. 14.

ПРВИ СТАНОВНИЦИ Одмах по повлачењу језерске воде појавили су се на територији Београда и први њени познати становници, претставници кватерне фауне, антички слонови и мамути а вероватно и остале животиње тога доба: јужни слон, носорог, тур, ирвас и друге. Да је у кватернарним геолошким периодама на београдском тлу живела богата фауна, сведоче врло чести наласци готово у свима крајевима Београда. При копању темеља за Бајлонијеву пивару, у дну Скадарске улице, нађени су фосили античког слона. У долини Мокролушког потока, приликом насипања железничке пруге, нађен је прилично велики део мамутовог скелета. Г. Јован Жујовић у обронку леса испод Вишњице, запазио је зуб и трошне кости од мамута. При копању темеља за стубове Панчевачког моста нађена је велика количина костију преисторијских сурлаша, вероватно античког слона. Да ли је заједно са тим преисториским животињама лшвео на земљишту Београда и њихов савременик дилувиални човек из прве половине кватерног доба? По једном, често оспореном мишљењу, човечија нога корачала је по земљишту Београда још у то најраније време, за које наука сигурно зна, да је у њему и човек живео. Д-р Ђ. П. Јовановић, професор Велике школе, пронашао је 1892 године остатке тога првог Београђанина. Ево шта је он тим поводом написао: „На оној страни, која се од старе Видин капије, па скоро до Дунава пружа, на тој малој узвишици, која је у почетку кватерне периоде по свој прилици била и обала широког језера, на месту где се копао темељ нов^ Бајлонијеве зграде, у дубини од 2 ] /2 метра а у здравом наносу, нашли су радници десетину комада слонових зуба, а мало даље и човекову лобању. Зуби сви припадају изумрлом слону „е1ерћапз апИ^ииз", а пошто је лобања у друштву са овим изумрлим слоном нађена, то би и она припадала фосилном човеку, који је живео у тако званој хленској периоди". Даље је Д-р Јовановић подробно описао фосиле и закључио, да се нађена лобања може уврстити међ дугоглаве лобање из прве периоде људског становања у нашим земљама 1 ). Против закључака Д-р Јовановића устао је г. Јован Жујовић, тврдећи да посматрања Д-р Јовановића нису довољно брижљива и прецизна, а закључци да су му и сувише смели. На г. Жујовићеву критику одговорио је Д-р Јовановић и тако се око првог Београ-

*) Старинар VIII, с. 30.