Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 687

мена и док су почели употребљавати, уместо кресаног камена, савршенје алатке од глачаног камена, а затим од метала. Да ли је Београд у томе напреднијем добу био људско насеље и како су тада живели његови становници? Нажалост ни на то питање не може се добити онакав одговор, какав наша радозналост захтева. Али о тим временима ми већ знамо много више, него о добу палеолитског човека. На самој територији Београда нађена су цигло два предмета из новијих преисториских времена. Приликом откопавања једнога зида око негдашње барутане, а сада цркве Ружице, нађена је 1869 године, једна клинаста бакарна секира, тешка 156 грама, а дуга 8 и по сантиметара. Затим 1886 године, негде у вароши, нађен је један бронзани целт, нарочита врста секирице 1 ). Г. Милоје Васић помиње на једноме месту 2 ) бакарну секирицу нађену на Калемегдану и бронзани целт, нађен на простору, где се стичу Скадарска и Видинска улица, али биће да су то исти предмети. Ти наласци су наравно још недовољни докази, да је у бакарно и бронзано доба Београд био насељен, јер су се оруђа из тих времена могла у Београд донети са стране, али има више чињеница, које би говориле у прилог мишљењу, да је још и тада Београд био људско насеље. Пре свега положај Београда и облик његовога тла одговарају свима условима преисторијских насеобина. Многобројна удубљења у обронку мекане кречне стене око ушћа Саве и Дунава, удубљења која и данас служе за магацине, па чак и за становање, служила су, може бити, и преисториским Београђанима за склоништа, која су они, где мање где више, могли дотеривати и подешавати за своје потребе. У једноме од тих удубљења у стени, испод цркве Ружице, налази се лековит извор у чију чудотворну моћ народ верује још од најстаријих времена. У тај извор сујеверни људи бацају новце, а око њега по жбуњу везују крпчиће оцепљене од свога одела и остављају делове рубља, тако, да је по неки пут око тога извора жбуње све искићено крпицама као божићне јелке. То су обичаји, чије би се порекло можда могло тражити још у најстаријим паганским временима, а можда није сасвим случајно, што је баш у близини тога чудотворног извора нађена и она преисториска бакарна секира. На сасвим разумљиву примедбу, да је чудно, што се до сада није нашло више трагова тих преисториских становника Београда, није тешко одговорити. Пре свега ради

*) Отаринар VII2 ) Виловски: Сингидунум.

тога нису вршена никаква нарочита истраживања, а затим, од онога времена београдско тло претрпело је толико измена, да би заиста чудно и било, да су се ти трагови сачували до наших дана. Довољно је погледати профил ма каквог рова ископаног у Београду, па се уверити, да на земљишту Београда треба копати по метар-два, па и по неколико метара кроз слој земље пун рушевина и отпадака из разних времена, док се дође до здравице. Тај културни слој београдског земљишта достиже на неким местима дебљину од десет метара. Близу Кнежевог споменика, на пример, на један метар испод калдрме, нађена је једна римска гробница, а мало даље, три метара дубље, нађени су ста-

««*•■ , I

Амфора од печене глине из Винче са урезаним орнаментима. рији гробови, опет римски. Значи да је на томе месту, изнад старога и одавно дебелим слојем земље и рушевина затрпанога гробља, било створено ново гробље. Најзад, треба имати на уму и то, да баш они делови београдског тла, на којима би се најпре могли очекивати преисториски наласци, леже под градским зидинама и бастионима, подигнутим почетком осамнаестога века, то јест на земљишту, које од тога доба није готово никако раскопавано. Кад се у Граду буду отпочели радови већих размера, врло је вероватно, да ће се доћи до необично занимљивих открића. У прилог мишљењу, да је Београд био насељен у преисториско доба и пре доласка Келта у његову околину, говори још и ова чињеница. Кад су Келти у четвртоме веку