Opštinske novine

Стр. 644

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

важног реда имали су и раније прилике да говоре на истом месту и о истим питањима. У сваком моменту они су наилазили на разумевање и предусретљивост. Све то их је хранило надом да ће сплет покренутих питања бити правилно решен. Чврсто верујући како у оправданост својих захтева тако и разумевање са те стране они су узели слободу да и последњи пут лично предаду своју документовану представку, о којој ће се водити рачуна приликом предстојећег доношења Закона о градским и сеоским општинама. Ако се питање регулисавања положаја општинских службеника везује за реформу општинског законодавства онда се и та реформа мора везатп за питање општинских службеника. Једно се не може искључити из другога. Општински функционер је везан за општину као и општина за њега. У првом случају он наглашује свој алтруизам, јер и на тај начин показује да није и да не може бити равнодушан према општини као таквој и њеној унутрашњој организацији, у другом случају пак држава истиче принцип заштите онога који је најпозванији да општину штити и допринесе њеном напретку. Крајње решење питања је, значи, у рукама саме државе, која кроз ново законодавство има да удари камен темељац за правилно уређење свих односа чије се побољшање тражи у свестраном интересу. Па када се већ стало на гледиште неиздвајања питања општинских службеника из сплета осталих којима се иде на то да у опште оствари реформа општине онда треба желети да се та реформа што пре спроведе на добро општине и државе. Морамо признати да је овај период времена био нарочито плодан на законодавном пољу. Ако је икада раћено толико много, то је случај за последње две године најширих законодавних иницијатива. Но ствари се не могу предвидети унапред математичком тачношћу, те се није могло фиксирати ни време за објављивање новог Закона о општинама. У развитку друштва има фактора и утицаја који интервенишу неочекивано, при чему је битно да сви ти утицаји не буду на штету главне, рекли бисмо конструктивне замисли. У читавом низу Закона који претходе Закону о општинама за овај последњи стварана је постепено могућност једног оквира у коме он, сасвим разумљиво, има да се креће у својим битним одредбама. И подела земље на бановине и многе друге крупне реформе које су изведене засецајући у све гране јавног живота и старања стварају одређену основу за решење општинског проблема. Оквир дужности и права општина спонтано је обележаван свим тим многоструким реформама тако да би се сада имало да пређе на прецизирање појединих одредаба и повезивање ствари до степена извођења једног јасног систе-

ма у новом општинском законодавству. Ово више шематичко наглашавање рада у томе правцу не сме се схватити буквално. Ново општинско законодавство имаће читав низ својих специјалних одредаба, своју оригикалност и свој виши смисао са гледишта савремених потреба нашег народа. Оно ће бити наше с обзиром на потребу хармоније са привредно-социјалним и културним приликама наше земље, савремено и јасно како у погледу интерно-комуналних послова тако исто и оних који иду у област пренесеног делокруга. Г оворећи мало пре о важности осталог законодавства које добрим делом ствара оквир за нову активност наших општина ми мислимо пре свега на послове пренесеног делокруга т. ј. оне које општине врше за рачун државе. Обим тих послова, важних и неодложних у животу сваког модерног друштва, остаје у сваком случају условљен општим законодавством за које рекосмо да је већ израђено до степена стварања оквира у коме могу да се јасно обележе дужности општина кроз нови општински закон. Остали интерно-комунални послови одређени су природом односа у којима живи општина нашег доба. Реч може бити само о томе како да се формира таква општина која ће у најјачој мери одговорити овим својим високим дужностима поред оних које имају карактер пренесених дужности. У више махова ми смо развијали тезу, мислимо једино правилну, о стварању радне општине, радне у економском, социјалном, здравственом и у опште културном смислу речи. Општине треба да су пре свега способне за вршење ових задатака тако да представљају једну продуктивно-радну организацију. Оне се не смеју оглушивати о потребе опште друштвеног карактера, не смеју запоставити ни помвреду, ни социјално-културне дужности чији се број увеличава са сваким новим напретком друштва. Зато ће држава учинити врло добро ако у новом Закону све те дужности нарочито истакне и са јасноћом који ће не само увеличати одговорност општинских управљача него тако исто обезбедити и полет радне општине за коју се ми залажемо још од почетка своје борбе за реформу наших општина. Можда би нам се рекло да сва ова питања немају непосредне везе са положајем општинских службеника и потребом уређења њихових односа с обзиром на тако замишљену радну општину. Ми сами убацујемо такав приговор да бисмо одговорили потврдно на евентуалне примедбе о подређености питања општинских службеника у односу према свима осталима. Сама околност да се све више ствара радна општина пружа нам један од не мање важних аргумената за тезу коју и овога пута развијамо у корист општинских