Opštinske novine

Стр. 728

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Број становника у : 1922, 23, 24, 25, 26, 27, 28 је нзрачунат методом интерполације и, наравно, може се сматрати само као приближни, вероватан број становника. Види Диаграму бр. I. Дакле, број становништва Београда удвостручио се у току девет последњих година. Пораст појединих вароши, а нарочито већих, веома је активан, и потчињен је горе наведеном закону Левасера. Лондон XIV столећа имао је свега 45.000 становника- Почетком XIX столећа преко 605.000, а почетком XX столећа око 5,500.000. Берлин се у току XIX столећа повећао шест и по пута, Москва осам пута, а Њу-Јорк тридесет и два пута! Пораст становништва, комплицирање и усавршавање начина и средстава за саобраћај, подизање модерних зграда и остали прогресивни феномени савременог урбанизма ипак не искључују појаву „патолошких" комуналних процеса. Нарочито су у историји градова урбанске болести тешке и језиве са брзим темпом развитка и модифицирања њиховог изгледа и улоге. Станбено питање је једно од најосетљивијих места у животу већине градова, па и најкултурније и на.јнапредније. Атракциона моћ великих градова и пораст становништЕа често су у диспропорчији са повећавањем станбене површине, а нарочито када комунални и државни органи испуштају из својих руку иницијативу у регулисавању овог најважнијег проблема. Пренасељеност је типична појава скоро свих већих градова, а нарочито послератног доба. У Лондону на пр. станује до 600.000 фамилија у једној соби. У Берлину у становима од једне собе живи 806.571 лице, а просечно у једној соби таквих станова обитава 3,5 становника. Београд, на чијим су зидовима и димњацима трагови читаве историје и промене култура и епоха, у последње време доживео је ратно руинирање, а затим нагли препорођај на бази модерног урбанизма. Ови специјални историјски услови нису без утицаја на карактер и изглед вароши. Поред монументалних палата са лепим архитектонским линијама и хигијенским озиданим зградама и двориштима налазе се одмах језиве слике јадних грађевина са запрљаном авлијом, примитивним, одвратним нужницима и бедним, потпуно нехигијенским становима. Ни опис, па чак ни фотографије нису у стању да прикажу очајне станбене прилике у појединим авлијама и кућама, јер накривљене и полупорушене шупе-станови не само да запрепашћују око посматрача и да гуше одвратним задахом посетиоце тих авлија, него су и гнезда социјалне беде, физиолошке дегенерације, а и легло акутних и хроничних болести. У епидемиологији многих заразних

болести станбене прилике играју веома важну улогу. Морталитет становништва а нарочито морталитет деце функција је станбених прилика. На основу енглеске статистике ово се може видети из упоређења морталитета у већим градовима, зиданим спонтано и градовима-вртовима зиданим по хигијенском плану. На 1000 рођене деце умрло је у Лондону 107,9; у Манчестру 134; у Бирмингаму 134,3; а за исти период времена у Лечворсу, градуврту, умрло је свега 31,7. Дечији морталитет је најосетљивији индикатор за сваки негативни утицај; дечији организми плаћају одмах својим животом за хигијенску незбринутост. Међутим, одрастао организам чешће плаћа или хроничним оболењем или скраћивањем дужине живота. Босиз гшпопа геб151епаае (место најмање отпорности) дечијег организма је стомачно цревни тракт, који је највише подлежан утицају негативних фактора. Веза између станбених прилика и обољења органа за варење утврђена је низом хигијенских испитивања. Утврђена је и веза између пренасељености станова и обољења цревног тракта. Нарочито у каменим зградама, где загрејавање зидова лети и рђава вентилација, а уз то пренасељеност стварају веома повољне услове за развој различитих сапрофитних и патогених бактерија. Праусниц је утврдио утицај пренасељености на обољење органа за варење. Деца су прва жртва нехигијенски пренасељених станова. Чувени хигијеничар професор Рубнер је формулисао реални однос који постоји између кирајџија нехигијенских станова и сопственика у тим становима овако: „Ми плаћамо за станове не само новцем него и здрављем... Повећавамо ренту нашим здрављем и здрављем наше деце". Утицај нехигијенских станова је разноврстан са медицинског гледишта, јер постоји низ обољења која су директно или индирекнтно везана за нехигијенске станове. Контактни пренос трбушног тифуса, паратифуса, дизентерије и других акутних цревних обољења, често је условљен рђавим станбеним приликама; специјална пренасељеност и неуређеност дворишта и нужника играју велику улогу. Довољно је бацити само поглед на једну слику од овде приказаних станова, авлија и нужника, да би се могло утврдити да су такви услови баш најповољнији за пренос разних инфекција. Неканализирана авлија, загађена фекалијама болесника, јесте сигуран начин за даље ширење тих болести. Само напорни рад санитетске полиције и систематска дезинфекција станова спречава ширење набројаних инфекција путем директног и индиректног контакта.