Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 729

Пренасељеност станова легло је различитих инсеката који такође, а нарочито ваш, играју пресудну улогу у преносу повратне грознице и пегавца. На жалост, нехигијенски и пренасељени станови, служе често средством за пренос кожних и полних инфекција. Обољење деце од гонореје и сифилиса у „собама за преноћиште" је појава добро позната лекарима. Неправилна терморегулација, или чак одсуство сваког регулисања температуре, нагли термични инсулти услед грађевинских неисправности станова, влага, често помажу појаве реуматичних или реуматоидних обољења. Негативни и антихигијенски утицај станова приликом сумирања у низу покољења, постепено ствара дегенерацију социјалних група и сталежа. Ангихигијенске станбене прилике су не само акутан проблем садашњости, него и проблем будућности, проблем расне хигијене. Чување раса и њихових најбољих особина тражи решење станбеног проблема на једној широј и рационалнијој основи. Ако бисмо овде ставили тачку у излагању утицаја станова на човеково здравље, не казавши ништа о туберкулози, значи да не бисмо казали најглавније. Социјална болест, болест нове цивилизације, туберкулоза је права „станбена болест". Аномалије урбанизма нарочито су створиле повољну подлогу за развој и ширење ове друштвене болести, која највише посећује сиромашне станове. Мрачне, непроветраване собе, пренасељене, где се гуше читаве породице у смраду и задаху једне мале стаје, јесу прави инкубатори за одгајивање туберкулозног бакцила, односно заразне туберкулозне клице у организму становника и за пренос на обитаваоце ових бедних и нихигијенских станова. Још на првим ингернационалним конгресима против туберкулозе Р. Кох и Рубнер наглашавали су значај станбеног проблема у туберкулозном питању. Лав Толстој који је 1899 године узео учешћа у попису становништва писао је поводом својих импресија: „Сви су станови били пуни, све су постеље биле заузете, али не са једним већ често са два човека... И свуда је исти смрад, исти задах, тескоба, иста мешавина полова, исти страх, покорност, и нека врста признавања кривице на свима лицима". Извештаји које достављају органи Хигијенског Отсека општине Београдске, а такође и лично проучавање станбених прилика, нарочито у оазама старога Београда, дају те.шке призоре, који тако много потсећају на описе Толстоја из 1899 год. Нехигијенски станови којих има огроман број у Београду, како на периферији тако и у центру, заслу-

жују нарочиту пажњу ради њихове тачне регистрације и проучавања. Претходни податци који су прикупљени у Отсеку дају већ слику станбене беде која треба да буде што пре уклоњена. Циљ овога чланка није математичка статистика нехигијенских станова у граду, већ опис главних типова станова, минимума квадратуре и кубатуре на једног становника, просечне кирије по једном квадратном метру станбене површине и плана асанације у станбеном погледу. Многобројне слике које су овде приказане илустрирају доста јасно право стање нездравих станова у Београду.

Београдски станоБи за ренту

Овде ћемо цитирати т ех1епзо поједине реферате санитетско полицијских органа о нехигијенским становима: 1) Високог Стевана ул. бр. 31 имање У. Ф. На овом имању подигнута је једна шупа, у којој станује П. Ј., од грађевинских отпадака. Шупа (стан) висока је 1,30 без прозора, плафона и патоса, није олепљена. Овај је стан скроз нехигијенски и личи на свињац. 2) Дубровачка бр. 7 сопственик С. 3. На овом имању налазе се у дворишту два стана од по собе и кухиње, један стан од једне собе, једна продавница пецива и једна пиљарска радња. Ове просторије не одговарају санитетско грађевинским прописима јер су очајно ниске, мрачне, влажне, непатосане а и конструкциЈа је слаба и трошна. Закупци су: С. Ј. 2 члана, Г. К. радник 2 члана, продавац хлеба и пиљар. 3) Дубровачка ул. бр. 16 имање Д. Ј. На овом имању постоје два нехигијенска стана од по једне собе из дворишта, чија је конструкција слаба и јако рабатна. Станови су ниски, мрачни, влажни, неподесни за проветравање и без патоса. Нужници помијара и ђубретара све најпримитивније. Канализације нема.