Opštinske novine

Проф. Др. I. Дероко

) Мишљење © организацији и раду музеја Оиштине београдсме

Лепа и похвална идеја данашње општинске управе побуђује и све нас старе Београђане да допринесемо, колико ко може, оснивању и снабдевању те тако корисне културне установе, о чијој великој вредности није потребно овде да пишем; то сви ми топло осећамо. Појединци су се већ дотицали тога питања, третираног и у „Београдским Општинским Новинама", као што је чланак г. Бран. Нушића „Неколики културни задаци Општине града Београда" (Општинске Новине од 1. окт. 1929.) и „Београдске чешме — грађа за историју старог Београда" (Општинске Новине од 15. окт. 1929.), затим лепи и детаљни чланак г-ђице Милене Д. Лапчевићеве „Око организације београдског музеја" (такође у Општинским Новинама, 1. јан. о, г.) Нека ми је допуштено да изнесем своје мишљење о организацији, стварању и раду новога музеја Општине Града Београда. Ну пре свега, ваљало би за музеј наћи погодну зграду. По моме мишљењу, њу не бисмо морали нарочито градити, јер таква већ постоји: Зграда Војно-Географског Института у Горњем Граду толико је згодна за музеј да се чини као да је за тај циљ баш и грађена.Она је, како својим унутрашњим распоредом одељења, тако и по своме старинском спољњем изгледу а и по месту на коме се налази, невероватно погодна за Музеј Општине града Београда. Пошто се војне установе и надлештва постепено исељавају из Града и овај сукцесивно предаје Општини за паркове и друге њене установе, ваљало би ту зграду, са можда нешто мало преправке, узети за музеј. У накнаду, Општина би имала да ВојноГеографском Институту сагради нову — за његове циљеве погоднију — зграду на другом месту, у близини осталих војних објеката, где се они данас групишу. Док се та зграда не добије, могле би се музејске ствари прикупљати и привремено смештати у Доситијев лицеј, зграду која је већ и сама собом музејски објекат. Ову би кућу ваљало реновирати, управо рестаурирати, у потпуно истом стилу у коме и сада. Та би кућа доцније, кад се до-

бије и дотера горе поменута зграда у Граду могла остати као депанданс Општинском музеју за известан део његов (рецимо баш онај из онога доба из којег је та кућа). * * * Сам рад Општинског Музеја могао би се поделити на унутрашњи и спољашњи. Унутрашњи рад музеја састојао би се из прикупљања објеката и уређења појединих одељења музејских. Да покушам сада изнети која би одељења музеј могао имати и шта би ваљало урадити на њиховом уређењу. Та би одељења била следећа: I. Планови и изгледи београдског града и вароши. 1. Стари планови и слике Београда. Прикупити све старе планове и историске слике — гравуре — изгледа Београда и његове непосредне околине. У колико су ови у туђем поседу и не могу се добити, израдити од њих верне копије фотографским путем и тачним прецртавањем (у истом маниру у коме су оне израђене). Све ово из старина па до времена кад је Београд дошао дефинитивно у српске руке. 2. Новији-технички-планови и рељефи Београда. — Сабрати све планове Београда новијега доба, израђене од .техничких органа Београдске Општине (почевши са планом Београда од инж. Мил. Јосимовића из год. 1864) и приватних издавача; све до данашњег дана. Одабрати рељефе Београда и његове непосредне околине који већ постоје у Општини, па оне који имају вредности (по своме значају и изради) дотерати и освежити, оспособити их за музеј. У колико таквих рељефа нема за важније моменте развића Београда, поручити да се зналачки израде. Натај начин добила би се потпуна серија изгледа и развитка Београда кроз времена. Ако се буде могло прибавити довољно података, онда и за старије историске епохе израдити овакве рељефе. То је потребно још и стога, што су старији историски планови — а нарочито