Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 759

лично високом ступњу, живот им је био примитиван и сасвим варварски. 1 ) * Док су Београд, његова околина, па скоро и цела наша земља живела тако још у пуној тами преисторије, на крајњем југу Балканскога полуострва, а затим и по свему приморју, развила се напредна јелинска култура и отпочело је већ било увелико историско доба, са свима културним тековинама, које га карактеришу. Још Феничани су имали своје колоније на Јадрану, али су се оне изгубиле међу варварима. Касније су их замениле многобројније грчке колоније. Нажалост, стари грчки историски споменици оставили су нам из тога доба врло мало историских података о нашој земљи уопште, а о Београду и његовој околини нису нам оставили скоро никаквог помена, иако је готово сигурно, да су грчки трговци још у најстаријим временима допирали до ушћа Саве. Најстарији помен пута поред Београда, налази се, изгледа, у чувеној легенди о Аргонаутима. По једној верзији те старе грчке приче, Јазон и остали легендарни јунаци, пошто су освојили златно руно, вратили су се из Црног мора у отаџбину на тај начин, што су, пловећи уз Дунав и његове притоке, избили на Јадранско море реком Арсијом (Рашом). У доба постанка те приче стари Грци замишљали су, изгледа, Дунав као неки канал, који везује Црно и Јадранско море. Али, како је у причи о Аргонаутима и златноме руну много што-шта додавано, у колико се географско знање код Грка разграњавало, није искључена могућност, да је и ова верзија о повратку Аргонаута додана касније, у време из кога имамо и сигурнијих података о пловидби Дунавом. Римски историчар Јустин 2 ) каже, како је постојало предање, да становници Истрије воде порекло из Колхиде у Црном мору. Њихове претке, по томе предању, неки краљ Ацета био је послао са Колхиде да гоне Аргонауте, који су били уграбили његове кћери и побегли са њима. И тако Колхиђани из Црнога мора заплове уз Дунав, а затим пређу Саву и зађу дубоко уз њен ток, пратећи трагове Аргонаута. Најзад, идући све за тим траговима, натоваре своје бродове на плећа и преко високих планинских превоја пренесу их до Јадранске обале. Грчки песник Хезијод, који је живео у деветом или осмом веку пре Христовог рођења каже, да су Јонци познавали обале Црнога мора и Дунав, али не вели ништа јесу ли они

') М. Васић, Стзринар 1910—1911. 2) ЈизИш М8(:опашт №ег XXXII сар 3.

и пловили уз ту реку, коју су називали Истросом. Већ у седмом веку пре Христа Милећани су основали своју колонију Истрос, близу ушћа Дунава у Црно море. Та њихова колонија морала им је служити поглавито за трговачке везе са становницима дунавске долине. Да ли су колонисти из Истроса допирали сами, са својим бродовима, до ушћа Саве или су њихови производи, који су око Београда нађени дотле доспели посредно, преко успутних племена, то није могуће несумњиво утврдити. Херодот, отац историје, који је живео у петом веку пре Христа, први је описао Дунав и његове притоке. Он боље познаје доњи Дунав од горњега и из његових се списа јасно види, да су грчки трговци пловили до горњега Дунава и да су знали наше крајеве. 1 ) Врло рано Грци су имали дуж обала Јалранског мора читав низ својих колонија, међу којима су се Дирахион (Драч) и Аполонија (крај ушћа Војуше) нарочито истицали. У псеудо Аристотела помиње се једно тржиште на Дунаву, на средокраћи између Црног и Јадранског мора и каже се, да је ту вршена размена робе, с Лезбоса, Хиоса и Тасоса са једне стране и робе с Коркире са друге стране. 2 ) Можда би се смело претпоставити, да је то чувено тржиште било на некоме од преисториских насеља у околини Београда, у Винчи, или можда чак и у самоме Београду. Географски положај Београда сасвим одговара месту, које се помиње у псеудо Аристотела, а и археолошки наласци његове околине не би то демантовали, већ би, напротив, говорили у прилог такве претпоставке. Та претпоставка, да је негде близу Београда у класично грчко доба било неко тржиште, које је одржавало трговинске везе и са Јадраном и са Црним морем измирила би и мишљење Јиричеково, са мишљењем г. д-р Васића. Јер док Јиричек мисли да су јелински трговци у долину Мораве и до ушћа Саве продрли највероватније са обала Јадрана, 3 ) г. Васић доказује, да су грчки трговци били у вези са нашим крајевима посредством дунавске долине. Јиричек своје мишљење поткрепљује тиме, што се у Србији много чешће налазе новци Аполоније и Дирахиона, а ређе Атине, Тасоса, и колонија крај Црног и Мраморнои мора. И заиста, поред осталих налазака и ове године београдски Народни музеј откупио је 1900 комада сребрњака, који су ковани у Аполонији и Дирахиону од године 229 до 100 Ј ) М. Васић, Жуто брдо, Старинар 1910—1911. 2) 1Ш. 3 ) ЈШсек 01е Неегз5{габзе уоп Ве1§га<3 пасћ Сопб1ап{шоре1 .