Opštinske novine

Стр. 800

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Београђани по привредним и социјалним групама у 1929. години.

Број привређујућих и њихове породице

Исто

изражено у

процентима

Привр. групе

Самостални (послодавци)

Чиновници у предузећима

Квалификовани радници

Неквалификовани 1 радници |

Шегрти

Из послодавчеве породице

Укупно

Чланови њихових породица

Свеукупно

1 Процент чланова у | свакој породици

Послодаваца

Чиновници и повереници

Квалификованих | радника

Неквалификованих радника

Шегрта

Укупно свих радника

Индустрија

623*

532

8.873

729

434

11.224

7.165

18.389

0.66

5.55

5.03

79.05

6.49

3.86

89.41

Грађевинарство

1.005

565

4.628

185

178

6.578

5.603

12.181

0.87

15.27

8.84

70.35

2.81

2.70

75.87

Саобраћај

592

1.249

5.536

436

5.842

6.886

12.728

1.18

10.13

21.58

60.52

7.46

0.29

68.28

Занати

4.803

392

16.570

552

2.478

197

24.992

18.515

43.507

0.82

19.21

2.35

66.30

2.20

9.91

78.42

Трговина

4.558

1.207

4.029

305

900

182

11.181

11.215

22.396

1.11

40.76

12.42

36.03

2.73

8.04

46.81

Хотели и кафане

1.264

123

2.215

649

4.422

3.334

7.756

0.78

28.58

4.72

50.09

14.67

1.92

66.69

Пошта

996

243

103

1.342

1.547

2.889

1.15

74.21

18.10

7.67

—

25.77

Држ. режија

2.138

1.666

3.804

7.608*

1.00

56.20

43.79

100.-

Пољопривреда

594

884

162

497

2.150

896

3.046

0.54

27.62

23.67

41.16

7.53

48.70

Збир

13.439

5.076 ј 43.116

4.787

4.093

1.024

71.535

55.161

130.500

0.83

18.78

8.52

60.27

6.69

5 72

72.68

*) Код прераде и моделисања ове пописне статистике није се могло прецизно установити: колики део треба да г.рипадне индустриској привреди од шивења олела, парних пекара, столарства и неких штампарија, те тако имамо ту један непознат минус. Исто тако није се могло овде прецизно установити: колики део треба да се елиминише из индустриске групе занатског особља ужара, бонбонџија, шећерџија, сапунџија, воскара и произвођача експлозивнога материјала, те тако имамо овде један не:тознати плус...

Кад се онај нешто већи део привређујућих Београђана сврста према привредним групама, добија се следећа ситуација: 1) УЧЕШЋЕ У ПРОИЗВОДЊИ: а) сопственици предузећа 7.025 б) чиновници и повер. 2.245 в) радништво 39.478 укупно 48.748 2) УЧЕШЋЕ У ПРИВРЕДИ. Друга привредна група, у коју улазе грговина, саобраћај, пошта, хотели и кафане: а) сопственици предузећа 6.414 б) чиновници и повер. у предуз. 3.855 в) радништво у предузећима 12.518 укупно 22.787 Други мањи део од свих привређујућих Београђана, који не учествује ни у производњи, ни у привреди уопште: цифарно, њих је 37.86%, деле се по социјалним групама овако: 1) Самосталних уопште 9.987 2) приватних чиновника 5.013 3) званичних чиновника 16.853*) 4) послужитељи 1.187**) укупно 33.040

*) У овој цифри зарачунати су 2245 чиновника саобраћаја и поште, који су већ убројани у 2) привредној групи, али су овде понова обухваћени због специфичнога чиновничког класирања.

**) Код радника „државне режије" установили смо само вероватан број породичних чланова, јер су они код публикације пописне статистике заједно са породичним члановима државних чиновника. По једнаком принципу поступали смо код ове раздеобе... Служитеља, фамулуса, болничара, портира и црквењака има свакако више, али се тај вишак утопио у статистици чиновника у саобраћају и пошти, и, у броју радника државне режије. У другу групу непродуктивних и непривредних, а безрадно приходојућих Београђана, долази: а) Кућна послуга 6.013 б) Домаћице 2.579 Укупно 8.592 У трећу групу сврставају се: а) квалифик. радници непоз. струке 2.810 б) неквал. рад. непозн. запослено. 1.374 Укупно 4.184 Ови бројеви: 48.748+22.787+33.040+8.592 +4.184=117.351—2.245= 115.106, изражавају бројно учешће Београђана: у производњи, у привреди и у безрадном приходовању уопште. Четврта и најмања група: радници непознате струке и запослености, вероватно су тадашњи незапослени радници, а једним делом можда они несрећници из лумпенпролетаријата. Из ових статистичких података већ јасно видимо економску и социјалну структуру нашег Београда. То нам свакако доказује високу практичну вредност статистике. Све значајније и опште појаве које егзистирају у процесу друштвенога живота уопште: становништво, привреда, политика, просвета, право, техника, финансије, бракови, рођења, смртност, здравље, саобраћај и оста-