Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 801
Београђани по занимању и њиховим социјалним групама у 1929 години.
Број привређујућих и њихове породице
Г Р У П Е
самосталних
чииовника
служитеља
рацника квалификов.
радника неквилифик.
Св в! >1 ч о о с « ш 4&
домаћице
1 укупни број привређујућих
«3 8 2 ^ ш 5 в о?« ® 8 о л 3 О. Ч 2 ° 7 ^ С
ЗАЈЕДНО
чланова пород.
самосталних
чиновника
квалификов. радника
неквалифик. радника
кућне послуге
служитеља
ваједно служитеља и чиновника Приватни чиновници
—
2,289
—
—
—
—
—
2.289
1.792
4.081
0.78
—
100
—
—
—
—
100
Санитетска служба *
443
1.155
343
—
—
—
—
1.941
1.338
3 279
0.69
22Л2
59.51
—
—
—
17.66
77.17
Настава и просвета
160
1.279
144
-
—
—
-
1.583
1.606
3.189
1.01
10.11
80.79
—
—
—
9.09
89.88
Државна служба
—
9.499
9.499
9.610')
19.109
1.01
—
100
—
—
—
—
100
Војна и морнар. служ.
—
2.493
—
—
—
-
-
2.493
2.059
4.552
0.83
—
100
—
—
—
—
100
Црквена служба
—
182
70
—
—
—
—
252
391
643
1.55
—
72.22
—
—
—
27.78
100
Баикарство
—
1.85У
302
—
—
—
-
2.16!
2 329
4,490
1.07
—
86.02
—
—
—
13.97
100
Адвокати
351
257
53
—
-
—
—
661
741
1,402
1.1?
53,11
38.88
—
—
—
8 02
46.90
Рентијери и пенз.
7.802
4
275
25
—
—
—
8.106
8.706
16.812
1 07
66.25
0 05
0.31
—
—
3.39
3.70
Разно
1.171
546
—
317
151*)
-
—
2.185
1.870
4.055
0.86
53.59
24.98
14.50
6.91
—
—
24.98
Радн. непоз. струка
—
—
—
2.189
1.155
—
-
3.344
2 336
5.680
0,69
—
—
100
100
—
-
—
Домаћице
2.579
2.579
1.217
3.796
0.47
-
—
Кућна послуга
6.013
—
6.013
314
6.327
005
—
—
—
—
100
—
—
Све ос^ало
60
58
—
279
68
—
—
465
6.883
7.348
—
12.90
12.47
60.00
14.62
-
—
12.47
3 б и р:
9.987
19.621
1.187
2.810
1.374
6.013
2.579
43.571
41.192
84.733
0.96
24 36
47.86
6.85
335
14.66
2.89
50.7 6
Исто изражено у процентима
*) Овде су, свакако, код пописа убројани и сви служитељи по надлештвима.
ло, све то долази до свога публичног и документованог изражаја само кроз статистику. Уопште узевши статистика је једна неопходност за све: од метеоролошких станица до гробљанскнх капела; од цркава до општинских трошарина; од амбуланата до кланица; од јавних купатила до сметлишта и т. д. Она нас једино може обавестити јесмо ли у овој години имали већу производњу и трговину према оној из прошле године. Још више од тога: она ће нам својим упоредним цифрама, шемама и диаграмима објаснити и све оно чиме смо то успели да постигнемо и од какве је то ефективне користи било. Свака радна мишица, свака машина, сировина, мерица, грло или саобраћајно средство; свака платежна јединица и манипулација долази до свог прегледног и видљивог изражаја само кроз статистику. Тамо где је статистика неразвијена тамо нема ни објективне друштвене воље за сазнавање правога стања ствари. То, међутим, лишава све могућности за употребу превентивних мера које би ублажавале зле последице. Тамо се оскудева и у самој контроли догађаја који судбоносно делују на цео живот. Без статистике нема ни индикација за друштвено унапређење. Статистика је: број, математика, метода, сретство и наука, чија је егзактност најочигледнија. Она ће због тога у будућности све више преовлађивати и у практичној публикацији, замењујући празну визију и голу претпоставку конкретном и необоривом
чињеницом. У добу перманентне рационализације статистика ће имати своје све константније и угледније место. Строжијом деобом привређујућега дела становника по социјалним категоријама добија се ова слика Београда. 1) Самостални уопште 23.426 лица, или 20.35% свих привређујућих; 2) чиновника и службеника уопште 26.942 лица, или 23.40% свих привређујућих; 3) радника уопште 56.180 лица, или 48.72% свих привређујућих; 4) кућне послуге 6.013 лица, или 5.22% свих привређујућих; 5) Домаћице 2.579 лица, или 2.24% свих привређујућих у Београду. Још је карактеристичније од овога дељења Београђана, на радничко-чиновничкосопственичку групацију, ово: што у ПРОИЗВОДЊИ учествује од свих (20.35%) самосталних само 6.10%. Код свих чиновника (23.40%) тај однос је једва као 1.21%. Иначе у привреди: трговина, саобраћај, хотели и кафане, учествују самостални са 5.57%, а осталих 8.68% су изван привреде. Чиновници пак, учествују у трговини, саобраћају, кафанама и хотелима само са 3.20%, али ипак два и по пута више но у производњи. Колико сугестивних и инспираторских откровења лежи у закључцима ових цифара?! Поезија и трагедија живога и људскога Београда говори кроз ове циф ре речитије од сваке уметности. . /д7 кК, \сг\