Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 811

буре која је већ тутњила у даљини и ишла к њему. Влада, полазећи за Ниш, наредила је претседнику Београдске општине и команданту Београда да се они постарају за исхрану становништва и оног дела војске који је осгао да брани престоницу. Командант Одбране Београда на кога је ишао да се сручи први ураган, био је пуковник Миливоје Анђелковић ком. Дунав. дивиз. ! позива, а његов начелник штаба пуковник Лазић. Аустро-Угарска нам објављује рат Овако припремљени и одлучни дочекали смо и дан 15 јула. Дан 15 (28) јула, који је био пресудан не само за нас, већ за цео свет. У 1 час по подне стигла је из Беча, преко Пеште и Земуна у Ниш депеша која је гласила: „Краљевском Српском Министру Ипостраних Дела Пошто Краљевско Српска Влада није дала задовољава јућн одговор на ноту, коју јој је предао аустро-угарски посланик у Београду 23. јула 1914. године, Царско-краљевска влада налази за потребно да сама да задовољења свсјим правима и пнтересима и да ради тога прибегне оружју. Аустро-Угарска сматра дакле, да се од овог тренутка налази у ратном стању са Србијом. Министар спољних послова Аустроугарске Граф Бертхолд с. р." И ако смо готово били у ратном стању, телеграм је изазвао огромно изненађење. Како је ово ипак био обичан отворен телеграм, то је влада исти проверила и утврдила да је тачан. Рат је дакле, био објављен. Прво пушкарање око Београда Ипак се није очекивало, да ће непријатељства моћи одмах да отпочну. По свима извештајима које је влада примала, веровало се, да аустро-угарска војска која није још ни отпочела коноцентрацију, неће моћи да отпочне своје операције пре 22. јула (по старом календару, односно 4. августа по новом). Међутим већ истог дана чим је рат објављен, пушкарања су у Београду отпочела. Начелник Општег војног одељења Министарства војног тадашњи пуковник Крста Смиљанић био је стално у телефонској вези са БеограДом из кога је добио овај извештај: „У 11 часова и 48 минута приспела је једна аустриска лађа у Савско пристаниште и одмах отпочела искрцавање. Борба се пешачки води око Града, дивизиски штаб је напуштен. Преко моста још ништа не покушавају." У 12 часова и 10 минута телефонска веза са Београдом била је прекинута. Нисмо више знали шта се догађа у престоници. Најзад у

13 сати и 10 минута веза са Београдом била је поново успостављена. Начелник, пуковник Крста Смиљанић који је био на телефону поднео ми је на једној цедуљици писмено о догађајима у престоници, које гласи: „После паљбе око Града изгледа да се све разбегло из телефонске централе и дивизије. Када се ватра утишала једна телефонискиња, која није била на служби, дојурила је у централу и одмах ми се јавила; њено извешће гласи: „Сада је престала ватра и у Београду је моментално све мирно."

Кућа"разнешена и запаљена ауетријским гранатама за ћреме бомбардоћања Веограда Она објашњава, да је један аустријски монитор долазио у пристаниште и крстарио око Града, а наши су осули брзу паљбу. Међутим, дан 16 јула, сутра дан по објави рата, отпочео је пут узбуђења. Већ у 5 часова изјутра телефоном из Београда јављају: . „Аустријанци бомбардују Београд. Неколико зрна пало је на варош у разним крајевима. Има штете, али се не зна тачно којих размера". У 6 часова јутро стигао је телефоном потпунији други извештај: „Друга београдска гимназија погођена .је са две гранате. Гранд Хотел погођен шрапнелом, а Нови Мајдан једном гранатом. Француско-српска и Андрејевићева банка, погођене су са по једном гранатом, Андрејевић је повређен. Управа Монопола погођена је једном гранатом. Код чесме у Босанској улици пала је једна граната. На Калемегдан су пале три гранате од којих су две експлодирале. Испод Вишњице чује се топовски дуел. У Битољској улици број 9. уништена је једна кућа. Француско-српска и Андрејевићева банка, уложиле су протест код немачког посланства .