Opštinske novine

Стр. 812

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Око Савског Моста ноћас се развила јака пешадиска ватра и избачено је неколико артилериских метака, потом је мост бачен у ваздух." Савски жељезнички мост — порушен Доиста те ноћи у 2 и по часа по поноћи Савски мост је једним делом, који је са наше стране, бачен у ваздух. Дакле рат је не само објављен, него је и отпочео. Овога пута само страшнији и већи, јер се у контурама већ указивало једно велико дело због кога је српски народ по други пут стављен под оружје. Судбина је хтела да то

Дело ауетријеће артиљерије за време бомбардовања Београда

дело под фијуком првих граната Светскога рата отпочне баш над Београдом, жижи велике словенске идеје, и у томе смислу надахнут, Престолонаследник Александар издао је ову прокламацију: „Мојим јуначким и драгим Србима, На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустро-Угарска нам је објавила рат. Сад сви имамо да будемо сложни и јунаци. Невоље наше Краљевине и нашега народа са Аустријом нису почеле од јуче. Кад је год Бечу требало, давана су најсвечанија обећања да ће се са Србима и Хрватима праведно поступати, па је ипак то остало неиспуњено. Залуду су српски и хрватски граничари и толики други наши јунаци лили крв по целој Европи за славу и корист бечког двора; залуду су биле жртве које је Србија за владе Мога деда поднела кад је помогла да се спасава царски престо од незадовољних и побуњених његових народа; залуду је Србија увек радила све што је могла да живи у пријатељству са суседном царевином, — све то није ништа помогло. И Србија као држава и наш народ где год био, свак и свуда су сумњичени и зато су увек запостављани другим народима. Пре 36 година заузела је Аустрија Босну и Херцеговину, које су устале биле да се ослободе, а пре 6 година коначно их је присвојила бес-

нравно, обећавши им уставне слободе, које онакве какве су дане нису ни у колико народ задовољиле. Све је то створило дубоко незадовољство у народу, нарочито код бујне и неразмишљене омладине, па је напослетку изалвало отпоре, па и Сарајевски атентат. Србија је тај кобни догађај искрено ожалила, осудила и изјавила готовост да ће предати суду сваког саучесника, али је убрзо, са запрепашћењем, видела, да аустријанци за њ бацају одговорност не на своју рђаву управу или поједине кривце самога дела, него на Краљевину Србију. Без обзира што јеуоно убиство извршио само један човек, њин поданик уз припомоћ неколико другова и то у њиховој земљи, пред очима свих њиних власти, Аустрија је зато окривила наше чиновнике и официре, српску владу и напослетку целу Краљевину Србију и све Србе где год их има. Такво оптуживање једне независне државе за туђе кривице јединствено је у историји Европе, где онака злочина дела, на жалост, нису ретка. У смислу тог окривљавања под нела је аустро-угарска влада 23. овог месеца Мојој влади необичну представку с тешким оптужбама и захтевима, тражећи од Србије задовољење и остављајући јо.ј рок од 49 часова за одговор. Моја је влада, одговара.јући жељама наоода и потреби мира, коју осећа не само Србија, већ и цела Европа хтела избећи по сваку цену сукоб. и зато је изашла у сусрет Аустро-Угаоској ло крајњих граница попустљивости, преко којих не може ићи ни једна независна држава. Кад је о томе извештен аустро-угарски посланик, изјавио је одмах, да његова влада није задовољна одговором и прекинуо је дипломатске односе с Мојом владом. Тада су све пријатељске нам државе — на челу им братска Руси.ја — покушале склонити аустроугарску владу да пристане на мирно решење ствари. На жалост бечки државници осташе глуви према саветима мудрости и интересима човечанства. Они нам објавише рат, не презајући да тиме изазову и недогледне последице једног европског заплета. И ако тешка срца и свестан свих тешкоћа и опасности, баш у часу кад су се српски ратници спремали да прибирају дозреле плодове свога труда, Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе, под српску тробојку с уверењем, да ће се они у ово.ј прилици показати досто.јни славних предака, онакви, какви су били лане и преклане. С вером у Свевишњега Господа Бога, с надом у симпатије просвећеног света и у коначну победу наше правде, с поверењем у помоћ својих великих сродника и поузданих пријатеља, примамо, с нашом јуначком браћом Србима Црне Горе, борбу која нам је обесно наметнута. У нашој славној прошлости старијој и новијој, има доста сведочанства да Србин кад је