Opštinske novine

Стр. 818

О II111 Г И Н С К Е НОВИНЕ

Близу Саборне цркве, у авлији бивше Богословије, нађеи је један вотивни камен, оронуо од воде, која је по њему сигурно дуго текла. Камен је стојао некад у купатилу, задужбини неког Елиуса Терциуса, који га Је посветио успомени своје жене. На њему су урезани акростихови. Њих је допунио и дешифрирао један Момзенов пријатељ, коме је научник таЈ посао био поверио. У преводу 1 . Чајкановића натпис гласи: „Ја, благодатна свежа вода за купање, падам са стене, а од камена је начињен леп рибњак. У том веселом месту пливају рибе. То им Је право дала моја супруга, још док је била жива, за спомен ислуженим војницима кохорте, која се негда с правом поносила именом Александровим. Са хуком пада вода са каменитог водопада. Скромни господар и творац овог тако чувеног рада, желео је да га посвети успомени своје жене, а да би читалац могао знати њено име, поједина почетна слова означавају Елију и кћер ове честите жене Терцију." 1 ) Ови симпатични, наивни стихови првога сингидунскога песника сигурно су најстарији у Београду написани стихови, за које знамо. Занимљиво је да је у Београду, о коме је касније написао безброј крвавих, ратоборних стихова на свима могућим језицима, поезија имала свој зачетак у нежним љубавним стиховима, урезаним у камену плочу рибњака. Где је био тај весели рибњак, у коме су пливале рибе по милостивој дозволи честите Елије? Како је био изграђен и откуда је добијао воду вештачки водовод, који се у стиховима спомиње? Све се то у кратком каменом запису не каже. Александар, чијим су се именом поносили ислужени војници кохорте, којима је купатило било посвећено, није могао бити нико други до цар Александар Север, који је владао од 222 до 235 године. Тај млади цар, као што је познато, био је веома омиљен владалац, штитио је уметност, смањио порезе и подигао велики број корисних установа. Погинуо је у својој двадесет деветој години, приликом једне војничке побуне, од руке Трачанина Максимина. Београдско купатило подигнуто је, свакако, после његове смрти, дакле после 235 године. Морало је бити слично осталим римским купатилима. Она су у прво време била скромна и налазила су се по приватним домовима, али касније, као јавне зграде, постала су врло раскошна. Јавно римско купатило састојало се из једне одаје, загрејане паром, без базена за купање. Затим из једне топле одаје са топлим базеном, соШагшш- ом и једне хладне одаје са рибњаком, /г1§Шагшт- ом. У фригидариуму београдског купатила налазио се, вероватно, онај вотовни запис. Купачи су

') Виловски, Сингидунум.

ишли из топлијих просторија у хладније, затим су се масирали и мазали мирисним уљима. Свлачили су се у нарочитој сали, где се одело држало у посебним преградама. Те свлачионице биле су по римским купатилима чувене са крађа, које су се по њима дешавале и поред свег надзора. Нека купатила имала су башту, ресторан, музику, и шеталиште. Римљани су у купатила ишли ради разоноде, као што се сад иде на плажу. Судећи по нађеноме натпису врло је вероватно, да је и сингидунумско купатило било прилично раскошно удешено. Врло је мало других архитектонских остатака нађено у Београду. У авлији жандармериске касарне, на данашњем Краљевом тргу, откривен је један капител од неко1 римског стуба! (') У престолонаследниковој улици број 85, у близини нове католичке цркве, радници су приликом грађења једне нове виле наишли на римски канал и остатке римског патоса. 2 ) У Јевремовој улици нађен је мали жртвеник од кречњака, између два озидана стуба, сигурно из темеља какве зграде. На истоме месту нађено је и неколико мањих жижака од печене земље.( а ) На територији Београда свакодневно се налазе опеке са утиснутим жигом четврте Флавијеве легије, која је у Београду становала. Опека највише има око тврђаве, али се налазе и далеко од ње. Нађене су и неке опеке за покривање, са уздигнутим крајевима, што сведочи да су Сингидунске грађевине покриване црепом. Те опеке су биле широке 40, а дебеле 3 сантиметра. И оне су носиле жиг четврте Флавијеве легије. ( 4 ) Сем ових остатака, за које је сигурно утврђено да су припадали римским грађевикама, нађени су и други, за које се то без резерве не би могло тврдити. Стари Београђанин Срета Л. Поповић, кога су много занимале београдске старине, забележио је у својим усиоменама неколико занимљивих опажања, која, нажалост, нису потврђена испитивањима стручњака. Он је записао да је негде крај Батал-џамије нађен дубок и дебео зид, од кога је читава једна кућа озидана и још је од њега остало. У томе крају он је видео и неки подземни канал. При грађењу Влајковићеве куће нађена је, каже, римска плоча са дугим натписом, у коме се вели, да ју је нека Касија подигла у спомен своме брату, бившем градоначелнику сингидунском. Кад су у Кнез Михаиловој улици зидане нове куће, каже даље Срета Л. Поповић, наишло се на неке канале, подруме и дубоке темеље од зидина. При зидању куће Стеве Тодоровића у истој улици

') Виловски, Сингидунум. '*] Годишњак А. Н. 1926. 3 ) Старинар V. '■) Старинар III, 68.