Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 819

откопани су дебели и јаки зидови. Мислило се тада, да су то зидови какве старе цркве или базара. Зграда је била патосана каменим плочама, ко.је су такође откопане. Влајковић је причао Срети Поповићу, да је у својој башти (у Влајковићево.ј улици) гдегод је мало дубље копао наилазио на многе зидине, све од тесаног камена, и да је нашао у своме подруму под кућом и доста римских цигаља и једну гробницу од камена, коју није дирао. У башти је раскопао степенице од тесаног камена. По тим наласцима и по многобројним гробовима, ко.ји су око Батал џамије нађени, Срета Л. Поповић је закључио, да је римска варош била у томе крају. Нема, међутим, никаквих сигурних доказа, да су те грађевине као и оне у Кнез Михаилово.ј улици римскога порекла. У Кнез Михаиловој улици мислило се, да се наишло на римске грађевине и онда, кад су раскопавани темељи Александрове касарне и других грађевина, које су између Коларца и Академије наука биле подигнуте у доба Принца Евгенија. Римске граћевине у Београду морале су по своме кроју и саставу личити на све остале римске грађевине. Према наласцима у околним римским насеобинама, које су боље очуване, нзгледа да су римски домови у Сингидунуму имали и неку врсту парног грејања. Зграде за становање код Римљана имале су унутрашње двориште а(гшт, оивичено колонадама са тр1тшт- ом, малим базеном за кишницу у средини. Око атриума биле су распоређене поједине кућне просторије: 1ађИпит соба за рад, сиМстит домаћинова соба, ГгкИпшт трпезарија и друге. Око куће, споља, били су распоређени мали дућани, 1ађегпае. Скоро се са сигурношћу може рећи, да је Сингудунум имао више храмова, па и амфитеатар, јер су то зграде без којих ни мањи римски градови нису били. Сингидунум је, затим, морао имати и своју базилику, велику правоугаону салу, за јавне скупове, у којој су банкари имали сво.је покретне тезге. У Губеревцу, испод Космаја, нађен је један римски натпис, који у преводу гласи: ..Непобедноме Богу, Изнон, роб нашег цара, управник илирске царине, подиже овај храм о своме трошку. снабдевши га свима потребним стварима." Па кад је Губеревац имао свој храм, иако нам од његових кастела ни име није остало, морао их је имати и Сингидунум. У римским кућама није било много намештаја, јер су све одаје биле мале, али су сви зидови били украшени фрескама и разнобојним мермером. Неке куће имале су спрат и терасе, окићене зеленилом и османлуцима (регртае). Занимљиво је да је извесан тип кућа, врло сличан римским кућама, бар по распо-

реду, сачуван у Београду све до наших дана. У том погледу на.јтипичнија је данас она стара кућа на углу Пашићеве и Дечанске улице, са многобројним дућанчићима около. Раније је у београдској чаршији већина кућа била саграђена по сличном плану. То јест, са улице су били мали дућани, а изнутра, према лепо уређеном унутрашњем дворишту, одаје за становање, пред којима је по неки пут био чак и трем, на место римског перистила. Са мало смелости, можда би се магло претпоставити, да су те грађевине, све до ово-

Женећа етатуа без главе

га века, сачувале неке трагове далеких римских традиција. Али је вероватније, да су их у моду увели каснији далматински трговци, чија је колонија у Београду једно време била врло јака. СИНГИДУНСКИ ЖРТВЕНИЦИ Свака римска кућа имала је свој жртвеник, на коме је увек требало да буде по мало пепела и жара. Постојала је света обавеза за сваког домаћина, да без прекида одржава ватру на домаћем жртвенику. Сваке вечери жар