Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази двапут месечно

Београд, 15. јуни 1931.

Година ХИХ — Број 12

Годншп.а претплата 150.— дин. На пола године . . 80.— дин. Претплату слати на чећов. рачун бр. 54.300 Поштан. Штед. Београд

V р е д н и ћ: Слободан Ж. Видаћобић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништбо и администрација: улица Краља Петра број 2б/Ш Телефон 63-27

Слободан ж. Видаковић, отправник послова експоз. Савеза градова у Београду Пред конгресом Савези Југосло в енских Градоша — За хитно доношење закона о градо-вима —

Понова ће се одиграти један значајан датум у историји Савеза Југословенских градова. Кроз пет дана, 20. ов. м. отпочиње њихов четврти годишњи конгрес у Сарајеву. Конгреси оваквих установа у опште нису параде; најмање би се то могло рећи за овај. Од дана оснивања Савеза, сваки конгрес представљао је један леп низ моралних и материјалних успеха, представљао је све више утапкавање стаза, којима ће прва генерација за нама да иде на путу ка потпуном препорођају југословенских градова. Од ратова па на овамо жеља је целога народа, интимна и дубока жеља свију нас, да се јалова партизанска прегоњења замене позитивним радом. То се у једној доиста дивној форми види у Савезу Југословенских градова. . . Наши су градови израдили своју капиталистичку идеологију, постали свесни своје привредне улоге, и желе сада мирно и несметано развиће својих продуктивних снага. Ми нећемо овом приликом писати о питањима унутрашње савезне организације, која ће највећим делом испуњавати овогодишњи конгрес. Та су питања и посредно и непосредно важна, али ипак немају општи интерес. Али ћемо се зато задржати на једном еминентном питању, питању закона о градовима, о коме ће овогодишњи конгрес сигурно јНиуже и најбрижније да расправља пошто е се оно провлачити захтевима самога живота кроз све тачке дневног реда конгреса, јер о питање у истини претставља најважнији и наЈкапиталнији проблем наших дана. ви су закони важни, сваки од њих има -вој делокруг појава и односа, које регули-

сава. Између њих не може да постоји приоритет као што не може да постоји између органа државне управе. Али ако би се међу законима могао да успостави ранг, закон о градовима дошао би на једно од првих места. Ми немамо закон о градовима, нити га је мала, предкумановска Србија могла имати. Сем Београда, она Ј 'е у опште имала мало градова у урбанистичком смислу. Међутим, после рата развиле су се све вароши и Србије и осталих покрајина Југославије, те нам се питање једног модерног и напредног закона о градовима данас намеће као пуна неопходност, као један предуслов, без кога се даље ни корака не може маћи на путу културног напретка наших градова. Није онда чудо што се са свих страна подвлачи потреба за брзим доношењем Закона о градовима. У овај мах то питање законског регулисања градске самоуправе налази се у зениту општег интересовања и меродавних кругова и југословенске јавности. Градови имају не само нарочиту физиономију у комуналном смислу, него и нарочиту улогу у животу југословенске државе; и културну и економску у истимах! Грађевински проблеми, питање јавне профилаксе, проблем индустрије и трговине, подизање културних и комуналних установа, једном речју цео низ јавних питања, која су паучинасто испреплатана у сложеном животу градова — захтевају са свим друкчије мере, институције и прописе, и са свим друге методе решавања него што то траже примитивни односи комуналног живота сеоске општине.