Opštinske novine

Стр. 790

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Две су могућности: или да се донесе један општи закон о општинама, где би ушли и градови, које гледиште данас већ више нико не заступа, јер би се тиме градски комунални жнвот и сваки његов даљи развитак парализовао и угушио у тесном оквиру сеоске комуне; и друга, савремена могућност, да се живот градова регулише специјалним закоником, дајући му маха за пун и неограничен полет. Преко деведесет и два од сто културних држава имају специјални закон за градове, а један безначајно мали број држава, међу којима смо на жалост и ми доскора били, остао је до данас конзервативан, и код њих се оба ова комунална живота, сеоски и градски, тако различита у свима муниципалним појавама, регулишу једним заједничким законом! Савез наших градова, који је најбоље осетио потребу хитног доношења закона о градовима, покренуо је званично ово питање још на своме првом конгресу из 1927 године. Од тада га Савез градова непрекидно држи на дневном реду свога пословања и својих брига. Најзад, после петогодишњег одлагања, држава га је сада, схваћајући срећно његову пуну озбиљност, примила и ставила на свој дневни ред. Резолуција овогодишњег претстојећег конгреса Југословенских градова, која ће се донети по закону о градовима, биће још један подстрек више, а дискусија о њему, која ће на конгресу бити без сумње врло жива, неоспорно ће користити добијању што бољег закона о градовима. Кад би се успело да Законодавни одбор још у овом заседању сврши закон о градовима •— то би несумњиво био један од најлепших успеха Савеза градова. Нема рада, нема бар смишљеног рада док се широка комунална градска самоуправа не санкционише законом. Рани.је су се наше генерације бориле за политичку самоуправу општина; данашња поколења интересује само културна и урбанистичка самоуправа, јер напредак наших градова, то је истински напредак Југославије: њен напредак културни, естетски, урбанистички, санитарни итд Пред нама је цео елаборат закона о градовима: старе законске одредбе, до скора важеће, пројекат конгреса Савеза градова од 8 маја 1927 год. и последње завршне примедбе конференције претставника Савеза Југословенских градова, дате на захтев Краљевске владе 2 марта ове године. Пројекат Савеза градова са допунама и изменама конференције претставника Савеза Градова од 2 марта ове год,, посматран у целости врло је добар, али у појединостима има неколико значајних момената, који су испуштени или недовољно разрађени. Тако пре свега другог пада у очи оно што смо приметили и код многих других закон-

ских пројеката — да је финансиски део слабо обрађен. Самоуправне су финансије основа сваког самоуправног рада. Без њих се не да извести ни једна лепа и паметна реформа, ниједна културна установа. Сви комунални и социјални програми, планови и пројекти, ма како они били фантастично лепи и прогресивни, остаће само као архивски раскош ако се тешко и сложено питање самоуправних финансија не расправи онако како то траже модерни захтеви социјалне науке, и градским самоуправама не пруже услови не само за обичан, вегетативан живот, него за пун замах и полет у смислу њихових социјално-комуналних атрибуција. Шта вреде лепи и паметни програми о дечијим обдаништима, санаторијумима, клиникама, диспансерима, бесплатним покретним апотекама и путујућим лекарским мисијама, а социјалној заштити деце и матера, о корек.дионим дечијим заводима, о установама за ' заштиту посрнулих девојака, о радничким склоништима, јевтиним становима, о организацији здравља и јевтине исхране, сузбијању вештачке скупоће, о покретним. перифериским библиотекама и народним универзитетима, о школама професионалним, о шегртским домовима, о заштити уличне деце, малих Гавроша и Скампола, који су прешли године за основну наставу, рођени на калдрми и за калдрму, из којих се регрутују злочинци и проститутке, шта вреди читав тај сплет најпаметнијих рефорама на хартији, ако се не буде обезбедила сигурна и рационална финансиска основа! Не вреди у ствари ништа! Они ће остати као утопистичке фикције оних напредних људи, који су хтели да велике пароле човечанства остваре на малим финансиским основама. Зато су данас комуналне финансије постале читава самостална финансиска наука и о њима се пишу и издају огромни томови књига. Код великих народа установљени су при административним секретаријатима Савеза градова нарочити научно-публицистички бирои, који додуше изучавају све комуналне манифестације, али финансиско кредитне на првом месту. У опште, у целој комуналној науци комуналне финансије чине најтежи и најделикатнији део. Држава мора омогућити градским општинама што веће изворе прихода. То је предуслов успеха сваког даљег рада. Две једине ограде у комуналним приходима треба држава да постави општинама и то: тамо где је у питању прирез већи од нормалне стопе, да се може тражити само прогресивни прирез; и да се трошарина може завести само на луксузне артикле. Ова два еминентно социјална момента држава мора имати у виду а у свима осталим