Opštinske novine

Стр. 866

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ска и трговачка предузаћа, дозвољавају ли то садањи закони и у ком виду, онда се тек може ирићи решавању и проблема јевтиних општинских станова. Само питање општинских станова је исто тако врло опширно, пошто има више начина да општина учествује у њему. Али без доброг познавања локалних прилика и комуналних финансија ни један начин се унапред не може препоручити као најбољи. Међутим, предмет се ипак може згодно разчланити у извесна поглавља на која је доцније лако дати одговор. Тако се проблем станова свуда јавља као троструки проблем: као квалитативни, квантитативни и као урбански. Прво квалитативни, што значи да стан мора имати извесну вредност, да мора претстављати извесне димензије и запремине ваздуха, да би се избегла пренасељеност и да у пуној мери мора одговарати хигијенским условима. Квантитативни проблем захтева довољан број станова према стварним потребама, а озбиљност тих потреба га ставља свуда готово на првом месту. Док урбански проблем захтева добро и лепо уређење новога краја града да би се постигла извесна практична и естетска вредност. И овако расчлањен проблем да се сада решавати на разне начине. Једно од индиректних решења је добар Грађевински закон. Њиме општина посредно доприноси бољитку у здравим и добрим становима, грађеним од приватне иницијативе. Међутим нас овога пута више интересује лично општинско учествовање у зидању и на њему ћемо се задржати. И овде општина може да учествује на два начина. Први начин је у виду финансиске иомоћи појединим приватним друштвима која зидају станове а други начин је само зидање у сопственој режији. Финансиска помоћ може бити разнолика. Општина може давати зајам тим друштвима, што се најчешће и ради, или може гарантовати извесан интерес и дивиденду акционарима појединих друштава. Може се питати откуд да општина, која је обично у тешким материјалним приликама може да набави толика новчана средства да би их уступила друштвима за јевтине станове?! Међутим то се постиже једино путем зајма, што значи да општина ставља у неколико свој кредит у службу кредита поменутих друштава. Само како је општински кредит увек солидан, то се зајам овде добија увек под повољнијим условима него да га закључују сама друштва. Такве позајмице које општина да.је друштвима за јевтине станове, у велико су данас у пракси у Немачкој. Благодарићи фондовима које општина има од благајни социјалног осигурања Хановер је позајмио 15,000.000 златних марака својим друштвима за јевтине станове да би се склонило под кров 30.000

душа. Вестфалиске Општине су за исти циљ издале б^/г милиона зл. марака а Либек и Хамбург 3 милиона. Општине даље могу да уписују акције друштава за јевтине станове. Уписивање акција је много корисније него уписивање облигација, пошто чим општина постане једним делом акционар таквог друштва, она има права да учествује и у управљању као и у контроли над радом. У Француској је то доста чест случај, али који ипак стално има извесна ограничења као: да општина не сме ^писати више од 2/3 акција и да општина на једанпут мора уписати целокупну тражену суму да би се тим осигурала одједном буџетска равнотежа, јер повремено уписивање уноси трзавицу у буџету. Тако је град Брисел 1899. године уписао 3000 акција приватног Белгијског друштва за јевтине станове које је у свему издало 13.000 акција од по 100 франака. Сем тога Општина може и да гарантује извесан интерес и дивиденду акционарима друштава јевтиних станова (у Француској до 6% према закону од 4. априла 1925. год.). Повољна страна овог система је у томе што су материјалне жртве од општине малене и што се увек може знати тачна висина издатака. Тај начин привлачи и охрабљује нова друштва за јевтине станове, али има за незгодну страну што општина не учествује у Управи и надзору над радом друштва. Тај начин је доста одомаћен у Немачкој г;:е се често уноси у годишњи буџет од 3000 ло 600.000 марака за те сврхе, према величини града. У Француској је озакоњен тек 1908. год. Најзад последње врсте номоћи биле би субвенције које долазе у обзир код богатијих општина и тако зване прерушеие .:убвенције које су свакој општини могуће. Прерушене субвенције се појављују у виду разних ослобађања од такса, трошарине, у виду повољних, дугорочних отплаћивања дугова, у виду уступања озиданих зграда или готовог терена. Јер питање терена је свакако једно од најважнијих у станбеном питању. Богате општине у терену чине огромну услугу уступањем погодних делова за изградњу нових станова. Немачке општине су у том погледу необично у повољном положају. У Манхајму на сваког становника долази по 239 м 2 општинског земљишта. Стразбург (сада француски) има 364 м 2 на становника док је у Базелу 64°/о од целог терена општинска својина. Ни Београдска општина у овом случају није сиромашна. У старом атару било је 21,4% општинског терена. Репресивне мере које намеће Грађевински Закон и разне финансиске помоћи биле су до скора једино учествовање општина у станбеном питању. Али су извесне земље, иогођене озбиљ-