Opštinske novine

Стр 886

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Исто тако ни санитетска служба није била занемарена. ЈТегионска болница, валстудинариум, имала је своје веште лекаре и болничаре. 1 ) Свака кохорта у легиону располагала је својом штедионицом ,под надзором сигнифера. Старешине, почевши од најмлађих, често су се удруживале у удружења за међусобно помагање, особито у случају смрти. По једноме каменоме запису нађеном код Саборне цркве види се, да су и у Сингидунуму постојала таква војничка удружења. Као и остале легије била је уређена и IV Флавијева легија, која је живела у Сингидунуму. Ово што је речено о томе уређењу само су главне црте, али и из њих се види са колико је система и марљивости била орга-

Цар Септим Сеђер

низована једна римска легија. Ништа ту није недостајало, ништа није било сувишно. Сваки је човек имао свој чин, своје дужности и своја права. Све унапред одређено и прописано. Организација је била савршена, а дисциплина неумитна. Није тешко замислити преображај, који је примитивни келтски Сингидунум морао претрпети при доласку једне тако беспрекорно организоване заједнице од пет-шест хиљада људи. Од примитивне урођеничке насеобине, са мањом римском посадом, створен је брзо читав град. Па ипак, гребало је да протекне цео један век, да би велика и напредна сингидунска канаба добила градско право. Флавијева легија дошла је у Сингидунум између 70 и 90 године, а Сингидунум је постао муниципија тек под Септимом Севе-

') Н. ВулиИ: Просв. Гласник 1901.

ром, који је владао од 193 до 211 године. Изгледа да је тек у трећем веку римски Сингидунум достигао свој пуни развој. * * * Мезиске трупе, како оне што су становале у Сингидунуму, тако и остале нису биле, наравно, непрестано у миру. Оне су често морале ићи против ближих и даљих непријатеља царства, али им је главна дужност била да бране дунавску границу од варвара из прекодунавских земаља. На домаку Сингидунума било је честих ратовања и у њима је и сингидунумска посада морала узимати учешћа. Још за време цара Августа, у зиму шесте године по Христу, избио је велики далматичско-панонски устанак, за који римски историчар Светоније тврди, да је за римску во.јску претстављао најтежи рат после пунских ратова. Тада се, каже Велеј, против римске власти дигло 200 хиљада пешака и девет хиљада коњаника разних варварских племена из Далмације и Паноније. Сингидунум, као што смо већ рекли, налазио се на тромеђи тих двеју провинција и Мезије. Али, изгледа, да се побуна није распространила и до њега и да он није био у побуњеничким рукама, као ни остали делови Мезије. Међутим ратни догађаји и у њему су морали имати одјека. Кад су Бреуци са обала Саве кренули да освоје Сирмиум (Сремску Митровицу) против њих похита већ поменути Цецина са мезиском војском. Може бити да је Цецина Сетер против побуњеника пошао баш из Сингидунума. У сваком случају морао је проћи кроз Сингидунум. Он је потукао устанике и спасао Сирмиум. У том је са друге стране стигао будући цар Тиберије, а са југо-истока, свакако опет преко Сингидунума, трачки поглавица Реметалк. Одсудна битка била је на Фрушкој Гори (Мопз А1ша). Док су мезиске трупе помагале да се угуши устанак, Дачани и Сауромати пређу преко Дунава и почну пљачку по Мезији. Од њих је и Сингидунум, може бити, страдао. Али Цецина Север, који је о упаду варвара брзо обавештен, похитао је натраг и сузбио их. У зиму између седме и осме године по Христу сам главнокомандујући Тиберије отпратио је трупе у зимовнике. Изгледа да је том приликом будући цар, са Цецинином војском, сишао низ Саву и прошао кроз Сингидунум, ако се ту није и задржао. Тек идуће године учињен је крај панонском устанку, а по свој прилици одмах затим Мезија је организована као провинција. По смрти цара Августа зацарио се Тиберије, неустрашими војсковођа, који је два пута био на домаку Сингидунума, а може бити и у Сингидунуму. Али, уколико се Тиберије као војсковођа прославио својим илир-