Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 887*

ским војнама, утолико су му као цару помрачили славу необуздано крволоштво и разврат у Капреји. Па ипак за његова времена извршени су многи значајни радови, а у нашем крају пут од Виминациума низ Дунав до Рациарије, као што се види из једнога натписа на стени близу села Бољетина. Натпис је из 33 године. Тада је Сингидунум и сувоземним путем везан за доњи Дунав. Под Тиберијовом владавином, 26 гоДине, били су се побунили Трачани и против њих је, како Тацит каже, ишао Понпониус Лавео са једном мезиском легијом. После Тиберија владали су Калигула, за кога се вели да је коња поставио за сенатора и Клаудије, смешни муж сладострасне и свирепе Месалине. Клаудија је наследио окрутни и надмени Нерон и остао на престолу до 68 године. Рим је тада већ био на врхунцу своје моћи, а раскалашност, корупција и разврат почињали су, увелико, да подгризају ослонце огромнога царства. Далека канаба Сингидунум, чак на дунавском лимесу, али на раскрсници најважнијих путова богатога Нлирика, морала Је у то време бити једна од оних истакнутих тачака удаљених провинција, где су се збирала природна блага и слала се за гозбе и оргије моћних господара у Риму. Све до краја Неронове владавине у Мезији је владо мир. Може бити да је било мањих сукоба са варварима, али о њима није ништа забележено. Под Нероном већ су, увелико, почели прогони Хришћана. Кажњени Хришћани пал.ени су као живе буктиње у његовим ватиканским вртовима. Да ли је већ тада отпочело мучење Хришћана и у Сингидунуму не зна се, али није немогуће, јер ће ускоро затим и тај далеки провинциски град добити низ својих мученика. По смрти злогласнога Нерона, 68 године настали су нереди и борбе око престола. На политичком пољу појавиле су се легије као најутицајнији фактори. Шпанске легије прогласиле су за цара Галбу, германске Вителија, а преторијанци у Риму Отона. Источна војска, међутим, изабрала је Веспазијана, који је баш у то време опсађивао Јерусалим. Мезиске трупе прихватиле су Веспазијанов избор. Са војском осталога Илирика оне су потукле Вителијевце у Кремони, разориле град, ушле затим у Рим и ту отпочеле уличне борбе према светлости Капитола у пламену. Присталице Веспазијанове, међ које се убрајала и сингидунумска посада, најзад су победиле. Пар Веспазијан, човек скромног порекла, бко је добар владалац, али његов долазак на престо престављао је опасан преседан. Војска је почела свргавати и подизати цареве. У томе су се нарочито одликовале легије наших крајева, тако да је Рим добио читав низ

царева из Илирика. А једнога, Јовијана, чак из Сингидунума. Веспазијанова владавина значајна је по Сингидунум по томе, што је Веспазијан створио IV Флавијеву легију, а ускоро затим она је послата у Мезију и у Сингидунум, где је остала врло дуго и била, као што је већ изложено, пионир његове изградње. Веспазијан је био један од чланова велике римске породице Флавија, па је зато легији, коју је основао и дато то име. Породици Флавија припадали су још и цареви Тит и Домициан, тако да је сингидунска легија носила једно време царско име. Међутим Дачани, са оне стране Дунава, често су узнемиравали Мезију. Године 85 и 86 њихов поглавица Децебал прелазио је Дунав и пљачкао десну обалу. Цар Домициан

Цар Август

слао је против њега своје легије, али у почетку без успеха. У томе рату са Дачанима учествовала је свакако и IV Флавијева легија. Због њега је, може биги, и послата на Дунав. Тек војсковођа Терције Јулије успео је 89 и 90 године да умири Дачане и то под обећањем, да ће краљу Децебалу Римљани плаћати данак. Цар Трајан чим се 98 године попео на престо, спремио се за рат против Дачана. Први посао му је био, да нареди изградњу чувенога пута десном обалом Дунава од Сингидунума до изласка из Казана. У Сингидунуму, као и у свима местима на дунавској граници, отпочеле су тада велике припреме. Од Карнунтума (Хајмбурга у