Opštinske novine

2*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 947

имају своје палате, па преко њих до општинске и државне акције на социјалном старању, — каква духовна веза постоји на овим лестдацама иашега милосрђа? Сваки ради шта хоће, без везе са свима, без везе и са ким, и место бујних млазева милосрђа, оно се расипа у блиставе кагонице, које лепотом засењују око, али до душе и тела и не допиру! Социјално-комунална политика у свима њеним манифестацијама мора се централизовати. Али не бирократски, где читава плејада шефова постоји само за то да послове замрси и свој оријенталски немар оправда преживелим административним формама. Него једна централизација, која ће имати осећаја за снажно пулзирање народног живота, и која ће имати за циљ не да омета то напредно стремљење, него да координира многоструку акцију, да јо.ј да импулса, и да јој на крају осигура финансијску основу. У Министарству социјалне политике имала би се установити једна стручна дирекција са бановинским експозитурама. Све хумано-социјалне установе и свака самоуправно-комунална и социјална акција требало би да остану потпуно аутономне. Оне се не би смеле бирократизирати, ни потчинити каприсима администрације. Али се мора.ју потчинити једном вишем циљу, циљу по коме све ове установе и постоје, и живе, и дела.ју: ради културног, здравственог и економског просперитета нашег југословенског народа. Овакав се исти покрет осећа и у Швајцарској- где ће највећа хумано-социјална организација за дечију заштиту „Про јувентуте" доћи ускоро у најтешњи, готово зависни однос од опште савезне политике у погледу проблема дечије заштите. * Има један период у животу нашег детета кош је најкритичнији за његов морални узго.ј. То 1 *е период од десете године, када огроман број варошке деце напушта основну школу. да би тек у четрнаестој години, према категоричким одредбама закона о радњама, могао да ступи на занат. То доба *од четири године остало је незаштићено и комуналном и социјалном акцијом, а оно је највећим делом квасац за доцније злочинце и блуднице. У том времену сваки мушкарчић има све услове да постане Гаврош; свака девојчица — Скамполо! То је период у коме се са фотографском верношћу и лакоћом прима све што је рђаво, од преступа противу морала до злочина противу својине. А такве деце само у Београду и ма на десетак хиљада! Кад поменусмо те мале београдске факине, Гавроше и Скамполе, треба да изнесемо о њима и пластичну слику, коју је небројено п Ута видео сваки од нас, који је хтео и желео Д 3 је види.

Прођимо пажљиво нашом периферијом, а периферија је данас прави Београд, бројни Београд. Она има сада 200.000 становника, а београдски центар са непосредном околином ни далеко испод половине тога броја! Ту ћете, на периферији, на сваком кораку срести чопоре ситне деце, мршаве, поцепане, голотрбе, која ће вас салетети као деца чичерона и лазарона у Неапољу, да им дате дИнар—два да купе хлеба или ђеврек. Од многих тих уличних малишана и друштво и родитељи су дигли руке, па се они хране и живе као врапци. Не зна им се ни када једу, ни где спавају. Да није оно неколико прљавих крпа на њима ишли би наги као да живе у Централној Африци око језера Чада, а не у југословенској престоници. Пропитали смо неколико од тих малишана да утврдимо шта њихову психу највише интересује, шта знају и шта их загрева. Пре свега не знају ништа. По народности су — Чубурци. Један нам је одговорио да је по народности — Настић. Школу не похађају; само футбалске утакмице и криминалне филмове. Већина је имала само једну страсну жељу — да се наједе . . . Шта се може очекивати од ове и овакве деце? Смемо ли дозволити да се из њих регрутују злочинци и блуднице?! Или је племенитије, корисније и лепше трошити данас на зидање њихове будућности, него — трошити сутра за зидање нових казамата и нових венеричних болница! Зар не би и ми могли, попут других култуоних народа. да добшемо закон о заштити деце, у коме би се једно поглавље посветило овим малим Гаврошима. По таквом закону њихово професионално школовање од основне школе до заната постало би принудно за све четири године. У Данској ни један дечак ни девојчица V том опасном периоду нису остављени улици.Сви су они принудно упућени о комуналном трошку у професионалне школе и школске радионице; ту се уче, привређу.ју и себи и друштву, и од на.јраније младости дисциплину.ју свој дух и сво.ју вољу. Само на тај начин, Описаном законском реформом, спашћемо хиљадама наше деце од неминовне пропасти, у кО'1 у их увлачи злочин, алкохолизам и проституција! Узгред да поменемо и то, да се од основне наставе до матуре има да уведе систематска пропаганда у школама поотив алкохолизма, и да се установи, да се ни један ученик, који пи1е алкохол не може прогласити за одличног упркос његових најодличнијих оцена! * У једној нашој ранијој студији „0 туберкулози за гледишта соци.јалне политике",*) нагласили смо без резерве, да је шегртско *) Види нашу књигу „Туберкулоза и сифилис са гледишта сопијалне политике". Издање књижаре С. Б. Цвијановић 1931 год.