Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 953

Судије малолетним осуђеницима треба да буду искључиво жене и мајке, којима треба предати у руке да интегрално решавају цео дечији проблем. Само мајка уме да буде правичан судија, да жали кад суди и да суди кад жали. Само рука мајке и жене уме да утре сузу бола, а та нежна рука најпотребнија је у гштању дечје судбине, како оне којом се поносимо, тако и оне због које црвенимо. * Све се више осећа и види да се Београд у погледу социјално-комуналне политике налази на једној одлучној прекретници. Београдска општина је смело и отсечно отворила једну нову епоху у својој социјалној акцији, и то је побудило све поборнике комуналне интервенције да. оживе своје замрле наде и да пуно најлепших очекивања вежу за ову најновију општинску акцију. После изразите општинске иницијативе на борби против туберкулозе, на асанирању вароши, решавању проблема исхране и т. д., општина је сада покренула и питање о заштити детета и ставила га на достојну висину оснивањем свога Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи. Овај одсада врховни орган и арбитар за сва. дечја питања у Београду већ је ступио у живот, а своју појаву санкционисао уредбом, коју је Суд општине београдске ових дана обнародовао у „Београдским општинским новинама". Сама уредба овог дечијег централног уреда јасно наговештава нове дане у питању заштите деце и матера у Београду. Они који су боље упознати са интенцијама меродавних кругова тврде, да ће одмах после овога правилника доћи закон о заштити деце, нов, савремен и либералан закон, каквог Југославија годинама жудно очекује. Ако то буде било тачно •—• а та се верзија чује са компетентних места — у решавање дечијег питања унеће се и нове оријентације и нове методе рада. Југославија ће добити један врло важан закон, који ће принудним путем решиги многа болна питања и југословенској деци обезбедити сигуран и правилан узгој. Што се тиче ново основаног општинског Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи, можемо слободно да кажемо, без страха. да ћемо бити пристрасни и необјективни, да ће он престављати не један корак ка напретку него читав галоп ка бољим и светлијим данима праве дечје заштите. Ми ћемо се сада са неколико речи задр>кати на његовом правилнику, приказујући овде само његове основне контуре. У члану првом овог правилника решено Је иитање старатељства за децу недовољно заштићену. У будуће код судова и других власти њих ће заступати, као старалац, нарочити орган овога дечјег уреда.

У члану другом предвиђају се дечје колоније и процедура упућивања у њих. Тачно је, да је пуна заштита деце, интернатска заштита, скупа, можда чак неиздржљиво скупа. Зато се ових дана у целом свету прибегло стварању дечијих колонија у близини неког диспансера, летовалишта или дечијег уреда. Читав низ најближих сеоских кућа, честитих и домаћинских, искоришћавају се за колонизацију мале или слабуњаве деце. Други део горњег члана предвиђа трајан и систематски надзор над том децом, као и над интернатском до навршетка њихове шеснаесте године. Није за нас битно да ли ће се прићи отвореној или затвореној заштити. И једна и друга има својих врлина и недостатака. Отворена је бескра.јно јевтинија, али је надзор слабиш, евиденција целога заштитног рада мања. Затворена заштита — која се састоји у дечишм домовима и другим сличним установама бескрајно је скупља, али је надзор појачан, евиденција прегледнија, спровођење једног заштитног система несравњено боље могућно. Зато је по нашем мишљењу најбољи комбиновани систем, као што ће наш новостворени уред за заштиту деце и младежи и увести, а што се види из целог духа његовог правилника, и ако нема изричних одредаба. о томе. Врло је важна и значајна одредба алинеје девете члана другог овога правилника, по којој Централни уред има да води прву и поесудну реч око оснивања и руковођења оних установа јавне дечије заштите, ко.је ће општина града Београда основати и издржавати. Та нам одредба јасно показује да ће београдска општина у најдогледнијем времену развити једну снажну акцију на заштити деце својих грађана и да извођењем ове централизације, иде на то да бригу о тим установама узме V сво је руке. Координација тако нужна између самоуправних тела и држ. органа на заштити деце, за коју смо пледирали у предњим редовима, нашла .је у чл. трећем овога правилника добар ослонац: „дужност је општинског централног уреда да сарађује са органима државне и поиватне заштите деце, у збрињавању матера деце и младежи према постојећим законским прописима". Овде узгоед напомињемо да би за успеттшиш рад Централног уреда било врло корисно, да му се уз досадашњу организацију, дода једно саветодавно тело. без права одлучивањр. које би било састављено из представника свих хуманих и филантропских друштава, које ма у ком обиму раде на заштити матера, деце и младежи. И ако искрено признајемо да овај статут претставља један од најнапреднијих догађаја у нормирању заштитне акције наше деце